Неопходно је побољшати рад инспекцијских служби подизањем њихових капацитета за контролу спровођења законске регулативе, као и обезбеђивањем ефикасније међусобне сарадње и протока информација између различитих инспекција и других надлежних служби које врше надзор у области заштите животне средине. Потребан је развој капацитета запошљавањем, пружањем системске допунске обуке и обезбеђивањем њихове адекватне техничке опремљености.
Интеграција заштите животне средине у секторске политике истовремено је један од основних инструмената, али и једно од основних начела и циљева савремене праксе заштите животне средине и одрживог развоја. Овај приступ, који настоји спојити заштиту животне средине с развојним иницијативама, у основи је идеја одрживог развоја, те је као такав усвојен као приоритет у свим стратешким/планским документима. Формални оквири кроз који се реализује овај приступ су интегрално планирање (просторно уређење интегрисано са заштиттом животне средине, процедуре процене утицаја на животну средину (процене утицаја и стратешке процене утицаја које интегрисано сагледавају све елементе животне средине), као и стимулативне мере за друге секторе (увођење принципа чистије производње, стандарда управљања животном средином...).
У складу са Законом о заштити животне средине, државни органи, научне установе, установе у области образовања, здравства, информисања, културе и друге установе, као и други облици удруживања, у оквиру својих делатности, подстичу, усмеравају и обезбеђују јачање свести о значају заштите животне средине. Када је реч о делокругу рада покрајинских органа, кључну улогу у подизању свести и нивоа образовања у погледу квалитетне животне средине и биодиверзитета на територији АП Војводине има Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине, који интензивно ради на афирмацији различитих видова едукације у циљу подизања еколошке свести јавности кроз јачање сарадње, умрежавање и изградњу стратешких партнерстава са цивилним сектором, образовним установама и локалним заједницама. Једна од кључних активности, које се реализује у континуитету са бројним партнерима из покрајинских и локалних органа управе, невладиног сектора и образовно-васпитиних установа, је „За чистију и зеленију Војводину“/“За чистије и зеленије школе у АПВ“.
Промовисање заштите и унапређења животне средине кроз све видове формалног и неформалног образовања је изузетно важно. На тај начин би се, пре свега најмлађој популацији, приближила ова област чиме би се дугорочно обезбедило свесније опхођење према животној средини.
Континуирана едукација и размена инфомација важан су чинилац у сензибилисању јавности о потреби заштите животне средине, као и у проналажењу ефикасних начина смањења штетних утицаја на животну средину. Транспарентност и размена информација са широм јавношћу подстиче грађане на активније учешће у активностима заштите природе и успоставља обрасце понашања усмерене на заштиту животне средине.
У АП Војводини је у 2016. регистровано је око 250 удружења грађана која се баве заштитом животне средине. Сарадња се проширује и унапређује кроз већ постојећи дијалог, с циљем да се мрежа еколошких удружења равномерно територијално развија и активно укључи у креирање политике заштите животне средине и њену непосредну реализацију. Међутим, само 10-15% еколошких удружења има активну и/или значајну улогу на локалном и регионалном/националном нивоу. То указује на значај подржавања активности недовољно афирмисаних удружења у мањим и неразвијеним општинама, нарочито оних које се односе на подизање свести по питању квалитета и добробити интактне животне средине.
Реализација ове мере такође подразумева и чешће и прецизније обавештавање становништва о еколошким проблемима, али и стању јавног здравља, кроз средства јавног информисања (телевизија, новине и др.), посебно оних локалног карактера.
У области заштите квалитета ваздуха едукативне активности треба усмерити на потребу рационалне потрошње енергије у свакодневном животу, примену мера енергетске ефикасности, примену еколошки прихватљивих горива и обновљивих извора енергије, као и коришћење одрживих облика саобраћаја.
Подизање јавне свести у области заштите вода и газдовања водама неопходно је усмерити на унапређење приступа јавности информацијама о значају водних ресурса, њиховој ограничености и потреби рационалног коришћења и заштите.
Неопходно је развијање свести о вредности земљишта као ресурса које обезбеђује кључне услуге у екосистему и како се носити са синергијом и компромисом између вишеструких функција земљишта. Посебан фокус треба да буде на подстицању еколошке пољопривреде и када је у питању интензивна пољопривреда, на савремене праксе којима је циљ очување квалитета земљишта.
Информативне кампање такође треба усмерити на промоцију система превенције, поновне употребе и рециклаже отпада, као и на подизање свести о штетним ефектима буке на здравље и животну средину, као и активније учешће шире јавности у изради планских/стратешких докумената у овој области.
Реализација ове мере допринеће следећим циљевима и подциљевима одрживог развоја Агенде 2030: циљ 4 (подциљ 4.7), циљ 5 (подциљ 5.а), циљ 6 (подциљ 6.4), циљ 12 (подциљеви 12.6, 12.7, 12.8), циљ 13 (подциљ 13.3), циљ 15 (подциљ 15.1, 15.9).