Војводина- место високог животног стандарда

Иако се у Извештају Стартуп Џином 2020 (Global Startup Genome Report 2020) Република Србија сврстава међу пет
најбољих земаља у категорији приступачности талената, а Београд и Нови Сад (посматрани као јединствени стартап
екосистем) издвајају, са још пет градова у региону Европе и Блиског Истока као најперспективнији, резултати стартуп
фирми у Србији (од којих су неки запажени и на глобалном нивоу) пре су резултат индивидуалног ангажовања оснивача, а
мање заједнице у целини. У циљу стварања окружење за развој стартапова усвојена је Стратегије развоја стартап
екосистема Републике Србије за период од 2021. до 2025. године („Службени гласник РС“, број 125/2021) и Акциони план
за период до 31. децембра 2022. године за реализацију Стратегије (05 Број: 023-12110/2021-1 од 23. децембра 2021.
године ) , као и нови Закон о иновационој делатности (”Службени гласник РС“, број 129/2021), који препознаје субјекте
националног иновационог система и обавезује на формирање њиховог регистра. У циљу отклањања испољених слабости
научно-истраживачког система (фрагментираност, подкритични истарживачки капцитети, непрепознатљивост на ширем
међународном плану, недовољна улагања у научно-истраживачку инфраструктуру, недовољна конверзија резултата
научно-истраживачке активности у додату вредност за привреду, слабе и спорадичне везе са привредом и сл.) донета је
Сратегија паметне специјализације и Акциони план за њену имплеметацију (”Службени гласник РС“, број 42/2021) у којима
су планиране мере и активности подршке истраживачким, развојним и иновационим активностима, са акцентом на
непрекидан дијалог са свим заинтересованим странама и институцијама које имплементирају мере. У области
финасирања остварен је значајан напредак увођењем комбинованог институционално-пројектног финансирања, чиме се
је омогућен дугорочнији, плански приступ у раду научноистраживачких институција. Значајну улогу у стварању
подстицајног екосистема има Фонд за иновациону делатност, који финасисјки подржава иновативну активност јачајући
везе између науке и привреде, као и оснивање нових и оснаживање постојећих предузећа са иновативним потенцијалом.
Значај иновација за економски и друштвени развој истиче и Стратегија индустријске политике Републике Србије 2021-
2030., која се заснива на шест области интервенција: кадровско јачање, иновације, инвестиције, дигитализација,
итернационализација и циркуларна економија. Нове индустријске стратегије за глобалну конкурентност, зелену и
дигиталну Европу (2020) представљају нови концепт индустријског развоја усмерен ка моделу иновативно засноване
конкурентности. У том контексту препоруке ЕК за Србију односе се на имплементацију индустријске стратегије засноване
на принципима ЕУ и коришћењу праксе паметне специјализације, као и на јачању капацитете за спровођење политике
предузетништва и индустријске политике. Стратегија развоја вештачке интелигенције у Републици Србији 2020-2025. као
посебне циљеве наводи развој образовања. Имајући у виду да је заснивање пословног модела на технологији вештачке
интелигенције усмерен ка потребама савременог друштва и привреде, као и да је развој економије заснован на вештачкој
интелигенцији чест случај у старап екосистему, стратегија подржава имплементацију мера: подршка старап компанијама и
малим и средњим предузећима у области вештачке интелигенције и успостављање инфраструктурних ресурса за развој
вештачке интелигенције. Стратегија развоја мрежа нове генерације до 2023. дефинише шест области које је потребно
развијати како би се испунили приоритети Републике Србије (сoциjaлнa инклузиja, хaрмoнизaциja сa прaвним тeкoвинaмa
EУ, инoвaциje, друштвeни рaзвoj, рaзвoj пaмeтних мрeжa, сaврeмeнa држaвнa aдминистрaциja). У оквиру ових области
подстицаће се иновације, стварање бољих веза између науке, технологије и предузетништва, развој и примена одрживог
развоја у систему образовања, раст капацитета за истраживање и развој, укључујући нове ИКТ, што је компатибилно са
стратегиом развоја стартап екосистема.

Циљ ове мере је развој окружења у коме ће актери научно-истраживачког и иновационог система квалитативно унпредити
свој положај и тако дати радикални допринос економском и друштвеном напретку. У складу са Стратегијом развоја
стартап екосистема Републике Србије за период од 2021. до 2025. године, мера ће омогућити бржи, равномернији,
инклузивни развој стартап екосистема у АП Војводини и омогућити стартаповима да постану генератори иновативности и
покретачи технолошких и економских промена које ће унапредити привреду и конкурентност у АП Војводини.
Кључну улогу подршке у оснивању и развоју стартапова имају бизнис инкубатори, развојне агенције, научно-технолошки
паркови у АПВ који ће кроз образовно-информативне кампање, које имају за циљ повећање знања значајних за развој
пословања, повећати информисаност о расположивим финансијским, пореским подстицајима и значају интелектуалне
својине чиме ће омогућити добијање почетне подршке у виду знања и контаката. Нацртом Просторног плана РС 2021-
2035., међу кључним реформским правцима у МСП сектору, поред заокруживање тржишне реформе и потпуне
изграђеност тржишних институција и законодавства, смањивање фискалних оптерећења и унапређења приступа
финансијама, подстицања развоја брзорастућих и технолошки напредних предузећа и радњи, истиче се и потреба
убрзаније изградње пословне и иновативне инфраструктуре (ИЗ, ИП, пословни инкубатори, кластери, и др.). У овом
докумету истиче се да је план да се у АП Војводина изграде ИЗ и ИП на преко 40 локација, укупне површине преко 8.200
hа. као и успостављање и развој регионалног иновационог стартап центара у Суботици.
Сарадња између предузећа/тимова и академске заједнице у Србији је и даље слаба. Према иновационим
перформансама, Република Србија (индекс иновативности 0,313) се у 2019. години налази у групи 16 земаља умерених
иноватора и значајно заостаје у односу на просек ЕУ (0,507) и већину европских земаља (Извештај о стању у науци у
2019. години, са предлозима и сугестијама за наредну годину, септембар 2020, Национални савет за научни и технолошки
развој). Овом мером ће се интензивирати сарадња науке и привреде што ће допринети бржем стварању и развоју
иновационог стартап екосистема и самим тим убрзанијег економског развоја АПВ (Занокон о иновационој делатности ("Сл.
гласник РС", бр. 129/2021).
Успех стартапа и развој екосистема уско су повезани са могућностима за приступ финансирању који треба да им омугући
наставак кретања путем раста и развоја. Овом мером ће се омогућити развој нових модела/програма финансијске и
нефинансијске подршке стартаповима према њиховим потребама са акцентом на иновативност, родну равноправност и
степен развијености локалних самоуправа преко надлежних институција АП Војводине (Покрајински секретаријат за
привреду, Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност, Развојни фонд Војводине и
Гаранцијски фонд АПВ и сл.).
Реализација ове мере допринеће повећању број старап фирми, привредниом расту и диверсификацији привредне
структуре, повећању иновативности (нови или битно модификоване производе и услуге, нови у усавршени технолошки
процеси, нетехнолошке иновације), повећању извоза и БДП, и стварању нових радних места и развоју економије
засноване на знању.
Реализација ове мере допринеће следећим циљевима и подциљевима одрживог развоја 2030: циљ 5 (подциљеви 5.5,
5.а), циљ 8 (подциљеви 8.2, 8.3, 8.10).

Циљ ове мере јесте унапређење пословања сектора ММСПП у АПВ. Стварање система стабилних и предвидивих
финансијских и нефинансијских подстицаја омогућава боље планирање инвестиција и развојних активности сектора
ММСПП који се финансирају из екстерних извора. Приоритетне активности потребно је усмерити на домаће компаније,
како би оне дошле у средиште пажње. Не постоји земља на свету коју су подигли и очували страни инвеститори. Иако
постоји потреба за страним инвестицијама, домаћи инвеститори ће увек остајати и прилагођавати се променама и
запошљавати наше људе. Уколико би се обезбедило да на 10 страних инвеститора мора бити бар 100 домаћих – то би
значајно ојачало домаћу привреду.
Главни извор екстерног финансирања пословања сектора ММСПП на Западном Балкану и даље представљају позајмице
од банака које нису најповољнији извор финансирања за предузећа (Стр. 66. „SME POLICY INDEX: Western Balkans and
Turkey 2019“, Overview of Key Findings, Dimension 6: Access to Finance for SMEs ). Подизањем нивоа информисаности о
доступним изворима финансирања, повољност и предвидивост финансијских и нефинансијских подстицаја омогућило би
сектору ММСПП приступ повољнијем капиталу за развој и унапређење пословања. Поред тога, у Стратегији паметне
специјализације у Републици Србији за период 2020. до 2027. године: 21/2020-95 ( 2.3. Стање у пословном сектору, 2.3.2.
Иновативност пословних субјеката у Републици Србији, Стратегија паметне специјализације у Републици Србији за
период од 2020. до 2027. године: 21/2020-95) као најзначајнија препрека за увођење иновација у пословање
неиновативних пословних субјеката јесу превелики трошкови или недостатак сопствених финансијских средстава за
иновације, те би развијање стабилних и предвидивих финансијских и нефинансијских подстицаја и смањење трошкова
пословања за сектор ММСПП представљало стварање могућности за превазилажење овог проблема у сектору ММСПП
који због своје величине имају ограничене ресурсе и финансијске капацитете.
Ова мера у складу је и са Структурном реформом број 6. Развој домаћег тржишта капитала кроз увођење нових правних
института и обезбеђивање већег степена заштите инвеститора из Програма економских реформи за период од 2022. до
2024. године (Стр. 188, Структурном реформом је предвиђено развијање конкурентног, високо ефикасног, транспарентног
и продуктивног тржишта капитала са широким спектром финансијских инструмената и услуга, упоредивог са водећим
регионалним и европским финансијским тржиштима. Циљ је креирање и развој финансијских института који се нуде на
тржишту капитала, ради повећања атрактивности домаћег тржишта како за домаће, тако и за стране инвеститоре.
Усклађивањем домаћег правног и институционалног оквира са правним тековинама ЕУ обезбедиће се већи степен
заштите инвеститора и повећаће се ефикасност тржишта капитала, обезбеђујући већу јасноћу правне регулативе и већи
степен правне сигурности. Реформа се заснива на усвојеној Стратегији за развој тржишта капитала 2021-2026).
Адекватном применом Стратегије за развој тржишта капитала за период од 2021. до 2026. године („Службени гласник РС“,
број 102/2021), пратећим Акционим планом за период 2021-2023. године за спровођење Стратегије за развој тржишта

капитала за период од 2021. до 2026. године ( Службени гласник РС“, број 118/2021) и новим Законом о тржишту
капитала (Службени гласник РС“, број 129/2021) унапредиће се српско тржиште капитала и створиће се услови за
коришћење ширег спектра финансијских инструмената од стране приватног сектора, а очекивани резултати су: смањење
зависности малих и средњих предузећа од банкарског финансирања (и државних субвенција), убрзани економски раст,
повећање броја радних места као и, додатну подршку улагањима у иновативну индустрију.
Предлогом Концепта политике развојног финансирања у области предузетништва у Републици Србији предвиђен је низ
мера чији је циљ јачање капацитета финасијких институција, укључујући и њихову докапитализацију, као и развој нових
кредитиних производа као што су посреднички кредити, синдицирани и субординирани кредити намењени комерцијалним
банкам и другим финанасијским институцијама, који омогућавају поделу ризика између Фонда за развој и ових
финансијских институција. Поделом ризика подстиче се кредитна активност банака и других финаснијких институција, а
тиме и доступност финансијих средстава сектору ПМСП. У настојању да се повећа доступност кредита, нарочито за
најмања предузећа која немају довољно средстава за обезбеђење потраживања кредитора (колатерал), значајну улогу и
даље треба да има Гаранцијски фонд АП Војводине. У истом документу истиче се потреба развоја финансијске
писмености као једног од приоритета свих развојних финасијских институција кроз ширење знања о могућим изворима
финанасијких средстава за МСП и развој свести о значају познавања услова финасирања из различитих извора, а као
средство за остваривање овог циља наводе се образоно – информативне кампање, услуге консултаната за извозне
послове и дијалог између корисника финасијких средтава и регулаторних инстуција.
Како би мера имала жељени ефекат потребно је при креирању активности предузети следеће кораке:
- Унапређење механизама за ангажовање привредних субјеката, њихових удружења послодаваца и пословних
удружења у креирање политика и програма (јачање социјалног дијалога)
- Креирање подстицајних политика по мери ММСПП сектора (иницирање пореске реформе – смањење оптерећења
зарада, прогресивно опорезивање; смањење парафискалних намета; подстицати развој села и пољопривреде;
развој инфраструктуре на локалу; домаће банке и фондови усмерени ка финансирању развоја; одлучна борба
против сиве економије)
- Давање предности домаћим ММСПП приликом доделе подстицаја
- Мултисекторски приступ креирању подстицајних мера за развој женског предузетништва
- Развој сарадње научно-инстраживачких институција и привреде кроз различите програме на покрајинском нивоу
- Унапређење способности ММСПП сектора за финансирање кроз бољу информисаност и предвидивост
доступности програма субвенција (календар конкурса и програма подстицаја сектору ММСПП)
- Посебни програми подстицаја сектора ММСПП у недовољно развијенијим подручјима АПВ
- Већа транспарентност доделе субвенција у циљу формирања поверења привреде у процес расподеле средстава
- Иницирање доношења Закона о занатству којим би био враћен углед занатским занимањима и одговарајући
професионални статус занатлијама
- Укидање праксе високих цена комуналних услуга за правна лица (обезбедити поштовање члана 25. Закона о
комуналним делатностима – непостојања разлике у ценама између различитих категорија потрошача)
- Јачање свести о економском патриотизму

Овакве активности, као резултат имале би јачање конкурентности ММСПП сектора у АПВ, стварање нових вредности и
нових радних места, повећање продуктивности, смањење зависности малих и средњих предузећа од банкарског
финансирања (и државних субвенција), већи степен иновативности у ММСПП сектору у АПВ, одрживост постојећих
ММСПП и јачање капацитета сектора ММСПП као и бољу повезаност регионалних партнера.
Реализација ове мере допринеће следећим циљевима и подциљевима одрживог развоја 2030: циљ 1 (подциљ 1.4), циљ 5
(подциљеви 5.5, 5.а, 5.б, 5.ц), циљ 8 (подциљеви 8.2, 8.3, 8.4, 8.5, 8.10), циљ 9 (подциљеви 9.3, 9.4, 9.5, 9.б), циљ 12
(подциљеви 12.6, 12.а).

Предложена мера је у складу са Стратегијом запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године чији је
општи циљ успостављање стабилног и одрживог раста запослености заснованог на знању и достојанственом раду и која
предвиђа међусекторске мере које ће се реализовати у сарадњи са секторима образовања, привреде, финансија и
социјалне заштите. Поменуте међусекторске мере су усмерене на унапређење понуде рада и тражње за радом и треба да
доведу до раста квалитетне запослености са посебним акцентом на увођење мера за унапређење положаја жена, младих,
особа са инвалидитетом, као и других категорија незапослених који без додатне и интензивне подршке у тражењу посла
не могу самостално да поправе свој положај на тржишту рада (Стр. 87, Програм економских реформи за период од 2022.
до 2024. године, Београд, јануар 2022. године). И Стратегија развоја стартап екосистема Републике Србије 2021-2025. као
један од посебних циљева истиче подизање старап предузетничког капацитета кроз образовне програме.
Мера је усмерена и на усклађивање образовних програма са потребама тржишта рада, с обзиром на то да је период
транзиције из света образовања до проналажења првог запослења у Републици Србији скоро две године (23,4 месеца)
док тај период у ЕУ износи 6,5 месеци (Eurostat, 2009). Поред тога што нису запослени, значајан број младих истовремено
је и ван процеса образовања и обуке - у Републици Србији NEET21 стопа младих (15-24) износи 18,1% у Q3 2021. што је
више од просека у ЕУ (ЕУ-27: 11,1%, 2020, Eurostat). Стопа незапослености младих (15–24), која износи 23,1% у Q3 2021.
године, је показатељ по коме се млади у Републици Србији налазе у најнеповољнијем положају у односу на младе у ЕУ,
односно ова стопа је виша за 5,7 п.п. од стопе незапослености младих у ЕУ (ЕУ-27: 17,4%, Q2 2021, Eurostat).
Према Стратегији паметне специјализације у РС за образовање оријентисано ка иновативности и предузетништву
потребно је јачање сарадње привреде и истраживача путем оснаживања кроз подршку намењену подизању њихових
капацитета кроз задовољење идентификованих потреба у едукативном смислу, побољшању способности њихове
оријентисаности ка домаћим и иностраним тржиштима и стварање прикладног екосистема који ће омогућити ефекте
спроведених мера у пуном смислу (Стратегија паметне специјализације у Републици Србији за период од 2020. до 2027.
године: 21/2020-95).

Поред тога, мера је усмерена на развијање свести о важности целоживотног учења и неформалног образовања, с
обзиром на постојање неусклађености вештина на тржишту рада, где постоји потреба за значајним улагањима у
образовање одраслих. Стопа учешћа у образовању и обуци становништва 25-64 године у Републици Србији износила је
3,7% у 2020. години што је значајно ниже (око 2,5 пута) од просечне стопе у ЕУ (ЕУ-27 9,2%).
Подржавањем Зелене агенде за Западни Балкан привреде у региону препознале су дигитализацију као прилику да се
дигиталним решењима допринесе одрживој, климатски неутралној и ресурсно ефикасној економији, као и бољим јавним
услугама за грађане. Подршка дигитализацији формалног образовања, као и сам приступ интернету, представљају
неопходну инфраструктуру за развој дигиталне економије и друштва (стр. 136, Програм економских реформи за период од
2022. до 2024. године, Београд, јануар 2022. године.)
Мера подразумева и подизање свести о важности дигиталне трансформације и унапређење процеса и активности у
спровођењу дигиталне трансформације кроз ефикаснији рад државне администрације, скраћивање процедура
становништву и привреди са фокусом на дигитализацију, уз помоћ које се убрзава конвергенција домаће привреде ка
развијеним земљама (стр. 38, Програм економских реформи за период од 2022. до 2024. године, Београд, јануар 2022.
године). Развој иновативног дизајна, дигитализације и нових технолошких достигнућа, доприноси стварању модерног,
конкуретног и климатски неутралног друштва (стр. 130, Програм економских реформи за период од 2022. до 2024. године,
Београд, јануар 2022. године). Унапређење и развој неопходне инфраструктуре, као циљ јавних политика из области
комуникација и дигитализације, потребно је како би се осигурали услови за неометано пословање сектора ИКТ-а и
креативних индустрија. Такође, дигитализација друштва у Републици Србији и повећање продуктивности свих предузећа
кроз све већу употребу нових технологија јесу додатни циљеви јавних политика из ове области.
Стратегија развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. предвиђено је оснивање Фонда за подстицање
високо технолошког предузетништва, што ће подразумевати финансирање оснивања инкубатора, спиноф компанија,
центара за трансфер технологија, центара за интелектуалну својину итд. чији ће се рад континуирано пратити и
вредновати. На високошколским установама планирано је оснивање организационих јединица које ће се бавити
иновацијама и трансфером технологија, као што су креативни центри и центри за трансфер технологија.
Реализација ове мере допринеће следећим циљевима и подциљевима одрживог развоја 2030: циљ 4 (подциљ 4.3, 4.4,
4.5, 4.б), циљ 8 (подциљ 8.6), циљ 9 (подциљеви 9.5, 9.б), циљ 17 (подциљ 17.16).

Мера подршке развоју СП значајно доприносе укупном подстицају за развој предузетништва и иновација али и
економском и друштвеном развоју.
Мере усмерене на област социјалне економије и предузетништва остварују се кроз : производњу добара и пружање

услуга (социјалних, образовних, здравствених и др.); радну интеграцију; пословање које доприноси одрживом развоју
девастираних подручја и локалних заједница; пословање којим се решавају проблеми у другим областима од општег
интереса.
Концепт социјалне економије се схвата као коректив и допуна садашњем економском систему, чији је превасходни циљ
остварење користи за ширу друштвену заједницу, заговарањем трансформације економског система на основу
солидарних принципа.
Мере ће помоћи да субјекти социјалне економије буду вредновани и препознати, да добију већу и бољу подршка за раст и
напредак чиме ће остварити утицај и на друштво и на економију .
Социјална предузећа имају велики капацитет за иновативно решавање разних друштвених проблема. Социјалне
иновације, путем запошљавања и социјалног учешћа, за крајњи циљ имају да обезбеде социјалне промене које
побољшавају квалитет живота људи, појединаца и заједнице у целини.
Мере за развој социјалног предузетништво јесу подршка пословању у коме се остварена добит улаже у интеграцију
друштвено осетљивих група, заштиту животне средине, рурални развој, образовање, културу, социјалне иновације и друге
области од ширег друштвеног интереса па је значајан утицај на економски и друштвени развој.
Закон о социјалном предузетништву ступио је на снагу 15.02.2022. и као „нови бизнис модел 21. века“ може одговорити
на финансијске, културне, социјалне и еколошке проблеме заједница.
Закон прописује да се активна подршка субјектима социјалног предузетништва обезбеђује кроз спровођење мера јавних
политика, које се планирају у складу са законом којим се уређује плански систем. Прописано је да се средства за
подстицање развоја социјалног предузетништва и за подршку радној интеграцији припадника друштвено осетљивих група,
обезбеђују из: средстава буџета Републике Србије; средстава буџета аутономне покрајине и јединица локалне власти;
поклона и донација; и других извора, у складу са законом.
Закона уређује Програм развоја социјалног предузетништва, као специфичан документ јавних политика којим Влада
планира мере активне подршке субјектима социјалног предузетништва за период од пет година. Дакле, документима
јавних политика препуштено је планирање мера којима ће се подстаћи развој и афирмација овог сектора. Посебним
документом јавних политика могу се планирати мере јавних политика у односу на одређене друштвено осетљиве групе,
односно у одређеним областима деловања.
Агенција за привредне регистре у/води регистар привредних субјеката који су пријавиле статус Социјалног предузеећа,
док привредни субјекти СП имају законску обавезу извештавања о испуњавању друштвене улоге, што ће омогућити
доносиоцима јавних политика, али и донаторима, да једноставно идентификују привредне и непривредне субјекте који
послују по начелима социјалне економије, а у специфичним областима у којима додељују подстицаје.
Потенцијални утицај овог сектора је велик и разнолик а поред афирмативног законодавног оквира, зависи и од регионалне
и локалне политичке подршке.

Мере као предуслов развоја социјалног предузетништву, омогућиће програмско позиционирање ове утицајне привредне и
социјалне области у локалне политике, мерење социјалног и економског учинка, а подстицајне су за краторе практичне
јавне политике, односно субјекте социјалног предузетништва.
Мере активне подршке подразумевају финансијску подршку, и нефинансијске мере.
Реализација ове мере је у складу са новим Европским акционим планом за развој социјалне економије (On 9 December
2021, the European Commission adopted a new Аction plan on the social economy)– кроз податке и видљивост социјалне
економије ; промоцију утицаја социјалне економије у заједници укључујући и младе; повећање доприноса социјалне
економије зеленој и дигиталној трансформацији.
Реализација ове мере допринеће следећим циљевима и подциљевима одрживог развоја 2030: циљ 1 (подциљеви 1.4, 1.5,
1.б), циљ 5 (подциљеви 5.4, 5.5, 5.а, 5.б, 5.ц), циљ 8 (подциљеви 8.3, 8.5).

Пољопривреда АП Војводине није достигла критични ниво интензивности производње, нити ниво улагања фактора
производње и сточарства, који угрожава животну средину од загађивања.
Одрживо коришћење природних ресурса могуће је постићи применом следећих конкретних мера:
- Повећање сточарске производње (нарочито крупне стоке, говеда и оваца, али и гусака и ћурака, за шта се
бесповратно обезбеђује средства из IPARD 3 програма), до нивоа еколошког оптимума, што ће утицати на веће
коришћење органских ђубрива и рационалну конверзију биљних остатака и за човека нејестивих биљних произвда
(ливада и пашњака). Програмом заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта на територији АП
Војводине посебно је акцентирано унапређење сточарства кроз одгајивачки програм за висококвалитетна
приплодна уматичена грла, ради повећања сточног фонда у циљу повећања обима продукције стајњака и примене
стајњака на пољопривредном земљишту ради побољшавања и очувања плодности пољопривредног земљишта;
- Повећање површина под наводњавањем, што је веома значајно имајући у виду очите климатске промене, са
мањом количином падавина и повећаном просечном температуром ваздуха. Да би се то могло постићи, неопходна
је ревитализација примарне и секундарне мреже система за наводњавање (пре свега одмуљавање канала и
редовно одржавање). Такво инвестиционо одржавање Војводина не може сама да финансира. Неопходни су
Републичка и међународна подршка, а инвестиција ће се исплатити у кратком року, док ће ефекти бити дугорочни;
- Променити структуру производње на наводњаваним површинама у смислу интензивнијих линија производње
(поврћа, семенске производње, индустријског биља – нарочито соје, крмног биља и сточарства), то ће омогућити
синергијско деловање вертикалних производних зависности у пољопривреди (проиводња крмног биља за
сточарство и повратак органске материје у земљиште из сточарства) и боље коришћење замљишта кроз пострну
или накнадну сетву;
- Одрживо коришћење пољопривредних ресура кроз мултифункционални концепт развоја пољопривреде, односно
коришћење пољопривредних ресурса за производњу енергије (еолске, сунчеве, геотермалне, из биљних остатака)
и услуге (туризам, лов, спортски риболов, угоститељство), развојем салашарског угоститељства, порибљављњем и
контролом правилног и законитог коришћења водених површина (криволов, еколошка загађења),
- Примена „прецизног газдовања“ треба да обезбеди економски рационалнију и еколошки прихватљиву

пољопривредну производње, кроз аутоматизацију производних процеса (радови пољопривредних машина без
тракатористе/комбајнера), презизно дозирање минералних ђубрива до жељеног нивоа на сваком квадратно метру
парцеле, благовремена и прецизна процена приноса кроз праћење раста и развоја биљака, која омогућава
благовремено деловање и на висину и квалитет производа;
- Суфинансирањем образовних и научно-истраживачких делатности и организовање скупова, семинара и
конференција у области пољопривреде подстиче се образовање научног и стручног кадра неопходног за успешну
производњу. Такође, на овај начин подиже се свест потрошача о здравијој и еколошки одрживој исхрани, која је у
складу са националним препорукама о исхрани, као и обраћање пажње на губитак и расипање хране;
- Органски производња у пољопривреди је идеал коме се тежи. Развој органске производње је одређен документима
од стратешког значаја (покрајински и национални акциони план, Програм подршке за спровођење пољопривредне
политике и политике руралног развоја АП Војводине). Да би се то остварило неопходно је обезбедити еколошки
чисту животну средину и повећати знатно платежно способну тражњу. Пошто је Војводина далеко од ових захтева,
које средњорочно треба да оствари (органска производња је смањена за 21,7% у 2019. у односу на 2015. годину), у
међувремену је потребна помоћ државе на субвенционирању ове врсте производње, како би произвођачи
органских производа опстали и како се овај вид пољопривредне производње не би даље урушавао.
Субвенционирање би требало да се нарочито односи на производњу органског поврћа.
Реализација мере допринеће следећим циљевима и подциљевима одрживог развоја 2030: циљ 1 (подциљ 1.4), циљ 2
(подциљ 2.1, 2.3, 2.4), циљ 6 (подциљ 6.4), циљ 12 (подциљ 12.2), циљ 13 (подциљ 13.2, 13.3, циљ 14 (подциљ 14.4), циљ
15 (подциљеви 15.1, 15.2, 15.3, 15.4).

Тежиште је на трансформацији и модернизацији пољопривреде. Пољопривреда мора бити заснована на знању, новим
технологијама, иновацијама и примени прецизних дигиталних технологија, чијом имплементацијом се остварује уштеда
кроз рационалну употребу инпута у производњи и правовремену примену агротехничких мера у пољопривредној
производњи. Паметна, прецизна и дигитална пољопривреда подразумева примену ИКТ у процесу пољопривредне
производње (подршка дигитализацији пољопривреде дефинисана је у Програму подршке пољопривредним стручним
службама и пољопривредним саветодавним и стручним службама у спровођењу и унапређењу саветодавних и
прогнозно извештајних послова у заштити биља у АП Војводини и Програму заштите, уређења и коришћења
пољопривредног земљишта на територији АП Војводине).
Реализација ове мере подразумева активности унапређења органске производње која се у првом реду односи на
Усклађивање законске регулативе и стратешких докумената (хармонизација дефиниције органске производњу са
законодавством ЕУ, приликом закупа државног пољопривредног земљишта дати приоритет органској производњи,
мониторинг и сертификација органске производње);

- Подстицати развој институција потребних за органску производњу на нивоу АП Војводине (формирање задруге и
кластера органских произвођача);
- Промовисање пољопривреднох произвођача за органску производњу;
- Унапређење домаћег тржишта и подстицање извоза органских производа.
Финансијски подстицаји:
- Повећати средства из буџета Покрајине и значајније користити средства IPARD пројеката за: набавку опреме за
наводњавање, сточарску производњу, семенску производњу, производњу поврћа и производњу меда, као и за
запошљавање женске радне снаге и омладине у пољопривреди и руралним подручјима;
- Финансирати научне и стручне пројекте за унапређење техника и технологија у пољопривреди (Пољопривредни
факултет, Институт за ратарство и повртарство, Институт Биосенс),
- Материјална подршка научним и производним организацијама у пољопривреди приликом аплицирања за
међународне научне и стручне пројекте.
Мере едукативног карактера:
- Дигитализација пољопривреде у сфери доступности и брзине обраде релевантних података, тако и у самој
процесној технологији у примарној пољопривредној производњи као и у преради пољопривредних производа;
- Унапређење рада Пољопривредне саветодавне службе Војводине, у циљу утицаја на технолошку (примена
савремених технологија одрживог развоја пољоприривреде), економску (остваривање максималне економске
ефективности и ефикасности пољопривредних газдинстава) и социјалну (веће запошљавање у руралним
срединама, нарочито жена и младих, унапређење услова живљења на селу) компоненту пољопривреде;
- Повезати државне институције (на покрајинском, регионалном и локалном нивоу), научне и образовне институције
(факултете, пољоприврдни. технолошки), пољоприврдне школе и научне институте (Институт за ратарство и
повртарство, ФИНС, БИОСЕНС) са непосредним пољопривредним произвођачима у циљу размене информација и
изналажења правих проблема у пољопривредној производњи, који би синергетски решавали сви учесници у том
процесу у складу са својим ингеренцијама и могућностима;
- На покрајинском, регионалном и локалном нивоу организовати промотивне едукације здравог начина живота,
животне средине и исхране;
- Научни и стручни рад на развоју савремени технологија производње нарочито у сточарству (`in vitro` оплодња,
убрзавање производних процеса репродукције елитних грла, убрзавање процеса раста биолошким средствима),
рад на „интегралним“ производњама комплементарних линија производње.
Подстицање развоја прерађивачких капацитета у руралним срединама доприноси додавању вредности основних
пољопривредних производа, те самим тим утиче на на повећање профита који остварују пољопривредна газдинства. С
обзиром да се делатност одвија у руралном подручју основни производи и сировине су ближе прерађивачким
постројењима, а самим тим су трошкови транспорта мањи. На овај начин се стичу услови и за отварање нових радних
места, чиме се стварају повољнији услови за останак руралног становништва на селу, поготово младих и подстиче
повратак образованих младих на село. Ове мере су дефинисане Програмом подршке за спровођење пољопривредне

политике и политике руралног развоја за територију АП Војводине. Такође, мере које ће допринети повећаној
активацији и запошљавању или самозапошљавању жена на селу у области пољопривреде, зелене и циркуларне
економије обухваћене су овим програмом.
Реализација мере допринеће следећим циљевима и подциљевима одрживог развоја 2030: циљ 2 (подциљеви 2.1, 2.3, 2.4,
2.5, 2.а, 2.ц), циљ 6 (подциљ 6.4), циљ 9 (подциљ 9.5).

Рационална и правовремена употреба средстава за заштиту биља је од суштинског значаја за очување животне средине,
али и за производњу довољних количина здравствено безбедне хране. Са друге стране, сваке године се повлачи све већи
број пестицида високе ефикасности због неповољних утицаја на животну средину, те је неопходно радити на изналажењу
нови, алетрнативних и еколошки прихватљивих решења са високом ефикасношћу у заштити биља. Мере усмерене на
решавање ових проблема су садржане у програмима Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и
шумарство.
- Свест о безбедности хране као приоритету у очувању јавног здравља и битног фактора трговине прехрамбеним
производима непрестано расте међу потрошачима, али је још увек слабо познавање концепта безбедности хране и
последица које из тога произлазе. Питање унапређења квалитета и безбедности хране има пресудан утицај на
способност прехрамбеног сектора да се суочи са конкуренцијом на локалним, регионалним и међународним
тржиштима. Унапређење система и капацитета у области безбедности и квалитета хране подразумева стварање
амбијента у којем ће сви релевантни учесници у производном ланцу (државни органи и организације, прехрамбена
индустрија, академска заједница и потрошачи) поштовати стандарде Codex alimentarius, преузимајући одговорност и
гарантујући сигурност и квалитет хране. Препознајући велики значај здравствене безбедности хране и неопходност
увођења сертификата у пољопривредну производњу Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и
шумарство кроз своје програме подржава економске активности у циљу подизања конкурентности у смислу додавања
вредности кроз прераду као и увођење и сертификацију система безбедности и квалитета хране, органских производа
и производа са ознаком географског порекла на газдинствима.
- Смањењу загађивања земљишта, као основног и најварнијег средства у пољопривреди доприносе савремене
технологије производње, као што је „прецизно газдовање“, којом се обезбеђује тачно дозирање минералних ђубрива
на сваки квадратну метар парцеле до жељеног ниво. Ефекти су двоструки: нема загађивања земљишта (а сами тим и
хране произведене на њему), а и трошкови су мањи, јер је максимално рационализована употреба минералних
ђубрива;
- Максимална хемијска и санитарна контрола намирница на зеленим пијацама и у маркетима;
- Примена савремених метода лечења и лекова у сточарству.
Реализација мере допринеће следећим циљевима и подциљевима одрживог развоја 2030: циљ 2 (подциљ 2.4, 2.5), циљ
12 (подциљ 12.4).

Опстанак села у великој мери зависи од квалитета живота људи на селу, пре свега младих и жена. Побољшање
економског положаја и статуса жена које живе у сеоским подручјима и чине једну од најрањивијих група, због постојања
неједнакости између жена у граду и жена на селу у нашој земљи у погледу животног стандарда и запослености, поготово
старијих жена. Жене на селу немају једнак приступ имовини услед традиционалних и друштвених образаца који
фаворизују мушкарце као носиоце имовинских права. Подстицање останка младих у руралним подручјима и њихов
повратак из градова је од немерљиве важности за демографску обнову руралних подручја АП Војводине. Стога је
неопходно осигурати услове за рад и живот на селу. Приоритет је да се подржи нова генерација младих пољопривредних
произвођача, кроз савладавање специфичних изазова са којима се суочавају млади људи када закораче у сектор
пољопривреде, који ће их мотивисати да остану да живе и раде на селу, стварајући себи и својим породицама нова радна
места. Све то уједно чини и жељени одрживи развој и укупно повећање друштвене и економске виталности руралних
подручја. С друге стране, неопходно је подстаћи и развој непољопривредних активности на селу. Да би газдинство
остварило више прихода постоји могућност да то оствари пружајући услуге туристима и домаћим и страним. Осим тога то
је и шанса за останак већег броја младих на селу, како оних који би пружали те услуге, тако и оних који би их снабдевали
производима са свога прага. Рурални туризам обезбеђује додатне приходе становницима руралних предела пласманом
пољопривредних производа на пијаци у сопственом дворишту, као и пласман производа домаће радиности. Рурални
туризам такође омогућава вредновање рада жена у сеоским домаћинствима, али и запошљавање радно неактивних
категорија становника.
- Концепт руралног развоја потребно је заснивати на Зеленој агенди ЕУ (EU Green Deal), односно синергији заштите
животне средине, друштвеног и привредног развоја, локалној традицији и посебности, индивидуалној и заједничкој
мотивацији и креативности, и партнерству јавног и приватног сектора. За подстицање таквог руралног развоја
потребно је развити посебан приступ, мере и фондове;
- Промовисати специфичне одлике домаћих производа и ширење знања о доброј пољопривредној пракси ради очувања
животне средине, креирање подстицајних инструмената за запошљавање у циљу смањивања степена сиромаштва и
повећање квалитета живота у руралним подручјима АП Војводине, посебно у приграничним општинама;
- Саветодавна служба АП Војводине би требало да буде промотор и активни помагач пољопривредним произвођачима
у аплицирању на међународне IPARD и друге пројекте, јер само богато село обезбеђује његов одрживи развој.
Реализација мере допринеће следећим циљевима и подциљевима одрживог развоја 2030: циљ 2 (подциљеви 2.3, 2.а),
циљ 15 (подциљеви 15.1, 15.2, 15.4).

Подстицањем економских активности у циљу подизања конкурентности у смислу додавања вредности кроз прераду
производа из примарне пољопривредне производње значајно ће ојачати одрживост пољопривредне производње,
поготово у случају мањих газдинстава. Надаље, подстицање удруживања пољопривредних произвођача у задруге и
удружења задруга значајно може да повећа видљивост и конкурентност на тржишту, што поново доводи до побољшања
одрживости и оствавривања већег профита. Такође, успостављање координације са научним и стручним установама
значајно би допринело унапређењу и модернизацији пољопривредне производње, постизање високог приноса и
квалитета производа, а самим тим и повећању профита.
- За унапређење позиције пољопривредника у систему ланца вредности, поред економског јачање (остваривања већег
дохотка и економичније производње и пословања на газдинству), неопходно је и његово социјално унапређење, што се
постиже, пре свега едукацијом. За едукацију пољопривредника треба да буду задужене и државе и образовне
институције, а главни организатор тога треба да буде Пољопривредна саветодавна служба Војводине.
- Едукација треба да буде широка: од примене нових техника и технологија у пољопривредној производњи, преко
информатизације и дигитализације, до едукације о незагађивања околине, правилне исхране, неопходности редовног
одржавања плодности земљишта, одржавања система за наводњавање и осталих производних система,
Реализација мере допринеће следећим циљевима и подциљевима одрживог развоја 2030: циљ 4 (подциљеви 4.4, 4.5,
4.7), циљ 8 (подциљ 8.6).

Реализација ове мере допринеће одрживом развоју туризма у АП Војводини водећи рачуна о потреби заштите животне средине уважавањем заштићених подручја природе и постојећих природних ресурса. Мера ће допринети смањењу негативних ефеката конвенционалног туризма на квалитет животне средине и створити услове за побољшање културног интегритета локалне заједнице. Мера промовише и енергетску ефикасност, рециклажу, очување водних ресурса, као и стварање прилика за економски раст локалних средина.
Инфраструктурно уређење подразумева утврђивање тематских или интегралних итинерера везаних за саобраћајне правце, пешачке стазе, планинарске руте и др. Веома значајан сегмент развоја приступачне и зелене инфраструктуре у АП Војводини представља и развој туристичке сигнализације, као и квалитетно информисање и лака доступност локалитетима. Са тим у вези потребно је ојачати унутрашње путеве, односно локалне путеве овог подручја како би туристички садржаји и у мањим местима били приступачнији (салаши, пољопривредна газдинства, сеоске манифестациије и др.), унапредити туристичку сигнализацију и развити туристичку инфраструктуру која ће омогућити коришћење одрживих, алтернативних и за животну средину мање штетних видова превоза. Транзиција ка одрживој мобилности допринеће пре свега смањењу емисије штетних гасова и загађујућих материја у туристички атрактивним срединама.
Важан сегмент укупне развојне политике представља просторно-функцијско структурирање територије АПВ на зоне туристичких кластера са примарним туристичким просторима дестинација, туринг праваца и градских, бањских и планинских центара и места, као и са секундарним туристичким просторима. Кроз простор АП Војводине пролазе два европска коридора (друмски Х и водни VII), као и две европске бициклистичке стазе (ЕУРОВЕЛО 6 и ЕУРОВЕЛО 9) који обезбеђују континенталну приступачност АП Војводини. Унутрашња саобраћајна мрежа је релативно разграната и повезује добро развијени полицентрични урбани систем Покрајине на задовољавајући начин.

У складу са опредељењем да је зелена инфраструктура неопходна за развој еколошког туризма, као и туризма уопште, радна група за праћење реализације инфраструктурних пројеката на територији АП Војводине, састављена од представника републичких и покрајинских органа, покренула је пројект успостављања тзв. концепта „зелених стаза“ на једној од деоница пруга које се више неће користити. У току је израда пројектно техничке документације за претварање железничке пруге Петроварадин-Сремска Каменица-Лединци-Беочин (дужине 17,2 км), на којој је обустављен јавни превоз путника и робе, у зелену стазу намењену рекреативним, спортским, културним и услужним активностима грађана.

Транзиција ка одрживој мобилности подразумева и смањење емисије загађујућих материја у туристички атрактивним срединама, коришћење алтернативних видова превоза или еколошки прихватљивијих горива.

Кључни предуслов за релизацију ове мере односи се на планирање, изградњу и обнову општих и туристичких инфраструктурних система, као и објеката супраструктуре који су у функцији подржавања развоја ове гране привреде. Елементи који доприносе реализацији ове мере су:
• Унапређење путева, сигнализације, комуналне мреже, покривеност интернетом.
• Унапређење приступачности туристичке инфраструктуре.
• Унапређене енергетске ефикасности у туризму.
• Ревитализација заштићених подручја природе, објеката и споменика под заштитом државе.
Реализација ове мере допринеће следећим циљевима и потциљевима одрживог развоја 2030: циљ 9 (подциљ 9.1), циљ 7 (подциљ 7.3).

Реализације ове мере се односи на јачање постојећих и креирање нових одрживих туристичких производа и услуга који се заснивају на сопственом идентитету и промоцији вредности АП Војводине, укључујући и њихов пласман на домаћем и међународном тржишту. Сходно томе, мера ће допринети јачању капацитета свих релевантних актера и заинтересованих страна у циљу јачања постојеће и креирања нове туристичке понуде (производа и услуга), усклађене са савременим трендовима на глобалном туристичком тржишту, која ће омогућити аутентична искуства, доживљаје и производе високог квалитета. Ова мера ће допринети да туризам постане водећи промотер имиџа АП Војводине као модерне и за посете, одмор и пословање - пожељне дестинације, остварујући сталну иновативну функцију у примени савремених стандарда, нових технологија и заштити природе.
Развој туристичког потенцијала АП Војводине такође треба да омогући и подстакне унапређење шанси и прилика за одрживо запошљавање и самозапошљавање жена и мушкараца јачањем предузетничких активности жена и мушкараца и повећањем њиховог учешћа у креирању и пружању атрактивних и иновативних туристичких понуда и услуга.
Операционализација ове мере ће бити усклађена са важећим планским документима Републике Србије, пре свега Стратегијом развоја туризма Републике Србије за период од 2016. до 2025. године, а затим и Просторним планом Републике Србије, Регионалним просторним планом АП Војводине као и другим документима развојног планирања. Дефинисање и развој туристичких дестинација и производа, као и алата и канала представљања и промоције туристичких потенцијала АП Војводине ће бити детаљније разрађено у оквиру локалних планова развоја јединица локалне самоуправе на територији АП Војводине са фокусом на следећим дестинацијама: Нови Сад, Фрушка гора и Сремски Карловци: Град Нови Сад, Сремски Карловци и НП Фрушка гора са околним насељима и салашима; Суботица, Палић и Потисје; Горње Подунавље са бачким каналима: Сомбор, Апатин, Оџаци, Бач, Бачки Петровац, Бачка Паланка; Јужни Банат: Вршац, Бела Црква, Панчево, Ковачица, Зрењанин, Мокрин.
Стратегијом развоја туризма за период од 2016 до 2025. године предвиђен је, између осталог, модел раста који представља детаљно постављање циљева, проверу њихове рационалности и остварљивости путем међунарно стандардизованих параметара и методологија у туристичком планирању.
Према подацима Републичког завода за статистику, у 2021. години број долазака туриста у АПВ је 428.373 (домаћих: 283.271, страних: 145.102), а број ноћења туриста је 1.179.984 (домаћих: 791.373, страних: 388.611). У 2022. години, број долазака туриста у АП Војводину је повећан и он је у периоду од јануара до августа износио 450.432 (домаћих: 234.563, страних: 215.869). Број долазака туриста повећао се за 62 % у односу на исти период прошле године (август 2021-август 2022). У периоду од јануара до августа 2022. године, број ноћења туриста је износио 1.272.424 (домаћих: 661.427, страних 610.997). У односу на исти период прошле године (август 2021-август 2022. године) број ноћења туриста се повећао за 29,4%.
У циљу креирања одрживих и на животну средину најмање штетних туристичких производа и услуга, у наредном периоду би било потребно дефинисати методе за утврђивање еколошког отиска туристичких производа и/или организација на животну средину, као и развити механизам за подршку туристичким организацијама и другим актерима за оцену еколошког отиска туристичких производа и/или организације за њихове производе и услуге.
Кључни предуслови за релизацију ове мере односе се како на планирање и промоцију туристичких дестинација и производа тако на идентификацију, дефинисање и креирање извора и модела финансирања, укључујући како буџетска средства са националног, покрајинског и локалног нивоа и донације, тако и модела јавно-приватног партнерства којим се доприноси остваривању циљева одрживог туризма у АП Војводини. Елементи који доприносе реализацији ове мере су:
• улагање у туристичке услуге и туристичке производе,
• брендирање и маркетинг туристичких дестинација,
• успостављање сарадње националних заједница-националних мањина, са циљем неговања и очувања мултикултуралности,
• јачање капацитета произвођача (малих и средњих предузећа, предузетника, газдинстава и стартапова и др.) и пружаоца услуга у туризму са фокусом на жене,
• развој туристичких производа и понуде везаних за историју и културу,
• развијање модела утврђивања еколошког отиска туристичких производа и/или организација и подршка смањењу еколошког отиска туризма.
Реализација ове мере допринеће следећим циљевима и потциљевима одрживог развоја 2030: циљ 8 (подциљ 8.9), циљ 5 (подциљ 5.а), циљ 17 (подциљ 17.17).

Фокус мере усмерен је на стварање предуслова за успостављање паметне туристичке привреде и пре свега се односи на унапређење квалитета формалног и неформалног образовања свих релевантних актера и заинатересованих страна у сектору туризма, као и на континуирано усавршавање запослених на свим административним нивоима и запослених у сектору туризма. Паметни туризам се односи на растући феномен примене информационих и комуникационих технологија за развој иновативних алата и приступа за унапређење туризма. Принципи паметног туризма огледају се у побољшању туристичких искустава, ефикасности управљања ресурсима, максимизирању конкурентности дестинације/града са нагласком на одрживим аспектима. Стога је потребно да туристичке дестинације у промоцији искористе паметне технологије како би оптимизовали доношење одлука у пословном планирању и побољшали туристичко искуство.
Паметни туризам доприноси економској, еколошкој и социо-културној сфери развоја дестинације. Економске користи од паметног туризма долазе као резултат повећаног улагања у инфраструктуру и супраструктуру туристичког подручја, чиме се помаже повећању његове конкурентности коришћењем дигиталних технологија. Еколошки аспект је уско повезан са одрживошћу, јер паметне туристичке дестинације обично укључују системе који омогућавају самодовољност (нпр. зелене површине, побољшан квалитет воде и ваздуха и одржива мобилност). Коначно, социо-културни аспект се односи на хедонистичку вредност створену индиректно кроз иницијативе паметног туризма. Људи желе да се ангажују и заједнички стварају квалитетан простор у којем живе, желе да он буде туристички квалитетан, али без претераног искоришћавања ресурса.
Другим речима, паметна дестинација је она са стратегијом за нове технологије, иновације и приступачност током читавог туристичког циклуса: пре, током и након путовања. Паметна дестинација је она која има на уму не само туристе, него и становнике подручја, узимајући при томе у обзир вишејезичност, културне специфичности и друге аспекте туристичког планирања. Дакле, паметне дестинације су кључне за трансформацију туристичког сектора, а континуираним праћењем, интегрисањем и анализом података о свим аспектима туристичке привреде, олакшава се доношење правовремених одлука о правцима развоја, одређивању приоритета и предвиђању изазова у овој области. Подаци који су потребни прибављају се алатима заснованим на новим технологијама који умногоме помажу менаџерима дестинација да обраде велике количине података захваљујући којима могу ефикасније да управљају дестинацијама.
Будућност путовања заснива се на технологији, па ће за послове и радна места у туризму бити потребне нарочите техничке вештине. Као и у другим привредним секторима, тако и у туризму, снажан је утицај технологије на радна места, а захваљујући примени аутоматизације природа неких, до скоро неопходних послова у туризму, биће замењена другим, или такви послови неће бити потребни. Међутим, дигитализација подразумева и стварање нових могућности запошљавања, нових радних места и то нарочито високо образованих људи са новим вештинама у области информационо комуникационих технологија, а за тај сектор се предвиђа раст. Стартап, микро, мала и средња (ММС) предузеће су покретачи технолошких иновација и предузетништва у туризму и сматра се да ће преузети све значајнију улогу у развоју вештина потребних за будуће послове. Због тога би у сектору туризма требало дати приоритет јачању стартап и ММС предузећа како би могли постати саставни део ланца вредности туризма и подстаћи образовање, обуке и политике засноване на знању, технологији и вештинама које подстичу иновације и запошљавање.
Један од начина управљања људским ресурсима у сектору туризма је оснивање дестинацијске менаџмент организације, односно организација за управљање туристичком дестинацијом (ДМО) које су одговорне за укупно управљање подручјем (планирање, организовање, контрола и вођење/управљање) и за предузимање акција у циљу постизања дефинисаних циљева. Оне представљају концепт организационог функционисања управљања дестинацијом и укључују учеснике из јавног и приватног сектора који делују по моделу партнерства и у смислу заступљености финансирања. Битне предности овако посматране дестинацијске менаџмент организације тичу се кредибилитета у својству стратешког лидера у маркетингу и развоју туристичке дестинације, као и способности за подржавање партнерства са привредом и службама и агенцијама јавног сектора, ради сарадње чији је циљ дефинисање и остваривање колективне визије дестинације.
Покрајинска и локална администрација које су додатно едуковане могу успешно да артикулишу процес и врше медијацију између актера у процесу унапређења управљања, развоју људских ресурса и дигитализације у области развоја концепта паметног туризма. Управо је зато значајно унапредити капацитете и ефикасност запослених у туризму, како пружалаца услуга тако и управљача. Континуирано одржавање обука и семинара и упознавање са новим трендовима, законским уредбама, финансијским могућностима и иновацијама, биће приоритетни задатак покрајинске управе. Елементи који доприносе реализацији ове мере су:
• додатно обучавање запослених у локалним самоуправама у вези са новим трендовима у развоју туризма као привредне гране,
• јачање капацитета за примену информационих и комуникационих технологија у процесу планирања и развоја туризма,
• јачање професионалних удружења, цивилних организација и удружења грађана и њихове улоге у процесу планирања и спровођења конкретних активности у туризму,
• развој иновативних алата и приступа за унапређење туризма,
• унапређење сарадње јавног и приватног сектора у развоју туристичких производа и дестинација и успостављању целовитог ланца вредности и атрактивне промоције,
• унапређивање сарадње покрајинске управе са локалним самоуправама у планирању и развоју туризма и координацији активности, са фокусом на примени ИКТ у дефинисању политике развоја туризма,
• обавезна примена савремених стандарда у туристичкој индустрији.
Реализација мере допринеће следећим циљевима и подциљевима одрживог развоја 2030: циљ 16 (подциљ 16.6).

Један од циљева ове мере је развој инфраструктуре за едукацију за рад на најсавремнијим технологијама (производња и коришћење, умрежавање постојећих едукативних и научно-истраживачких институција).

Огроман проблем у достизању потенцијала који има развој ИКТ сектора у Војводини представља проблем недостатка стручних, образованих лица. Постоји оскудан број анализа стања потреба за ИКТ кадром у Војводини, а све указују на огроман недостатак високо стручних лица у овој области. Европска тренинг фондација European training foundation - ETF је 2017. године урадила анализу потреба за стручним особљем у Војводини анализирајући стање у 40 компанија. Резултат анализе је показао да ИКТ компаније имају проблем да обезбеде да њихова радна снага има адекватне вештине. Ово је истакло две трећине компанија из узорка. Штавише, 85% њих је искусило одређене потешкоће у попуњавању слободних радних места у 2016. години. 67,5% је исказало да је недовољна понуда квалификованих кандидата који поседују одговарајуће вештине за ИКТ специјалисте. Фактори које ИКТ компаније виде као главне препреке разликују се међу групама занимања. ИКТ компаније су уочиле недовољну понуду квалификованих кандидата и недостатак радног искуства код потенцијално запослених, а могло би се рећи и неадекватно знање стечено током образовања. Према општем мишљењу, ова ситуација је настала јер ИКТ сектор расте брже од образовног система који не може да одговори на све већу потражњу за квалификованом радном снагом.
У управљању системом образовања треба предвидети једнаке могућности за жене и мушкарце. Морају се разматрати и уважавати различити интереси, потребе и приоритети жена и мушкараца. У АП Војводини приликом планирања, управљања и спровођења планова, пројеката и политика развоја и унапређења образовне инфраструктуре за област ИКТ ће се спроводити поступак уродњавања и интегрисања родне перспективе у планирање образовне политике и развој образовне инфраструктуре у циљу испуњења њене сврхе.
За развој квалитетног ИКТ кадра неопходно је непрекидно управљање образовном структуром, препознавање проблема, покретање иницијатива, учешће у изради и реализацији мера и акционих планова из стратешких и планских докумената везаним за одрживо образовање. Мање општине и градови суочени су са константним одливом квалитетних кадрова у веће средине због већих могућности и потенцијала за развој професионалне каријере, а управо ИКТ сектор омогућује да се спречи локални и међународни одлив мозгова и да се осигура равномерни регионални развој заснован на равноправности свих група у друштву. Ради превазилажења ових проблема потребно је организовати регионална одељења која би се бавила креирањем и спровођењем мера стимулисања развоја ИКТ сектора. Одређене активности које се односе на координацију, едукацију, формирање лабораторија и промовисање рада у ИКТ потребно је спровести у оквиру АП Војводине. Ове активности се могу реализовати и кроз различите стимулације покрајинске администрације које би биле усмерене ка запошљавању младих кадрова на пројектима из области ИКТ у циљу развоја сопствених решења у мањим и недовољно развијеним локалним самоуправама.
Реализацијом ове мере допринеће следећим циљевима и подциљевима одрживог развоја 2030: циљ 1 (подциљеви 1.1, 1.2, 1.4), циљ 4 (подциљеви 4.3, 4.4, 4.5), циљ 5 (подциљеви 5.1, 5.5), циљ 9 (подциљеви 9.5, 9.б, 9.ц).

Циљеви ове мере су повећање броја стартапова, повећање броја пројеката финансираних из ЕУ фондова за унапређење инфраструктуре екосистема, креирање програма подршке стартуапима на нивоу покрајина (финансирање, база података, менторство од стране успешних прича).

У истраживању које је обавила иницијатива Дигитална Србија и које је објављено у оквиру Старт ап скенера 2022 стоји да се процењује да Србија има 360 стартапова колико се процењује да је активно у локалном екосистему. Стартап Скенер 2022 омогућио је боље разумевање локалног екосистема, лакше идентификовање прилика и изазова, могућности за унапређење екосистема, али и за његову промоцију и веома је користан документ. Истраживање показује да просечан оснивач стартапа у Србији има између 30 и 40 година, диплому високог образовања и претходно искуство рада у корпорацији или вођењу сопственог бизниса. „Само у прошлој години домаћи стартапи привукли су више од 123 милиона евра инвестиција, а ове године очекујемо додатно убрзање темпа развоја екосистема. Више од половине стартапа који су учествовали у истраживању процењују да ће њихов бизнис у 2022. години порасти за 50%. И у погледу бизниса и у погледу нових радних места индиковани раст екосистема достиже 50% у само једној години. То потврђује став да су знање и иновације највећа прилика за Србију и да стартап екосистем може бити мотор развоја домаће привреде и економије.” Истраживање је показало да су неки од најзначајнијих проблема са којима се стартапови сусрећу финансирање (64,2%), придобијање купаца (42,4%), запошљавање кадра са адекватним вештинама (41,7%), невидљивост Србије на глобалном тржишту (34,4%).

Чак 76,2% стартапа је као област експертизе запослених одабрало технолошке области. У наредних 12 месеци преко 95,2% стартапа планира да отвори нова радна места. Оснивачи 73,5% стартапа планирају запошљавање новог кадра из техничких области области. Стартапи су се у највећем делу финансирали из сопствених средстава (93,4% у узорку) и грантова (52,3%), а потом уз помоћ породице и пријатеља (21,9%). Мањи удео стартапа је означио да су им извори финансирања били инкубатори/акцелератори (14,6%) и пословни анђели (11,9%). Остали (предузетнички капитал, јавне субвенције, програми ЕУ, банкарски кредити, клаудфандинг) су испод 10% удела као извори финансирања старатапа. Високи проценат стартапа који се из сопствених средстава може утицати на спорије раст и интернационализацију стартапа у раним фазама с обзиром да су то циљеви на које у великој мери утиче на доступност капитала. Из ових озбиљних препрека у развоју стартапова следи да је неопходна подршка државе било кроз субвенције за набваку опреме, за запошљавање, кроз инкубаторе, пореске олакшице, менторстав или у оснивању фондова ризичног капитала.
Из тог разлога, реализација ове мере треба да омогући да се младим и образованим људима у Војводини пруже додатни разлози да остануу својој регији и да свој талент остваре на најбољи могући начин (наши предлози уз подршку Дигиталне заједнице). Такође, потребно је пружити подршку малим привредним субјектима да наставе раст и развој на глобалном тржишту (предлози Дигиталне заједнице уз нашу подршку). ИКТ сектор у наредном периоду треба снажно подржати у томе да се реформише у правцу стварања високих додатних вредности у виду нове интелектуалне својине која остаје у Србији или пружања иновативних услуга.

Зато је неопходно креирање пореског окружења које је подстицајно за развој економије засноване на знању и иновацијама и које за циљ има хоризонтално подстицање истраживања, развоја и стварања нових производа. Циљ је да подстакну компаније да унапреде пословање и буду конкурентне на глобалном тржишту.

Реализацијом ове мере допринеће следећим циљевима и подциљевима одрживог развоја 2030: циљ 5 (подциљеви 5.1, 5.5, 5.а, 5.б), циљ 8 (подциљеви 8.3, 8.5, 8.6), циљ 9 (подциљеви 9.5, 9.б, 9.ц), циљ 10 (10.1, 10.2, 10.3, 10.4, 10.5).

Циљ ове мере је омогућити увођење нових Е-услуга, фаворизовање домаћих/локалних решења, стварање великих база података неопходних за развој напредних решења (вештачка интелигенција и машинско учење).

Портал еУправа је покренут у јуну 2010. године и резултат је рада бројних државних институција и локалних самоуправа које су објавиле своје електронске сервисе и информације везане за услуге које пружају грађанима и привреди. Од оснивања, грађани су више од три и по милиона пута користили разне услуге Портала. Активних корисника је скоро милион, који могу да користе 800 електронских сервиса разних државних органа, што Портал чини најкоришћенијим и најпосећенијим од свих националних портала.
Стручна анализе стања, потреба и захтева треба да одреди стратешке правце развоја у области е услуга путем израде Стратегије и акционог плана за развој е-услуга и великих база података. Стратегија треба да се развије уз сарадњу са факултетима у Војводини и да усмери развој е услуга путем израде семинарских, мастер и докторских радова, или путем стартапова, у НТ парковима, итд.
Реализацијом ове мере допринеће следећим циљевима и подциљевима одрживог развоја 2030: циљ 5 (подциљеви 5.1, 5.5, 5.а, 5.б), циљ 9 (подциљ 9.1), циљ 11 (подциљеви 11.1, 11.3, 11.6, 11.а), циљ 17 (подциљ 17.6).

Реализација ове мере усмерена је на наставак професионализације администрације и унапређење квалитета рада јавне
управе између осталог и подизањем ефикасности пружања јавних услуга грађанима и привреди развојем мо¬дер¬них и
бр¬зих ме¬ха¬низма ис¬по¬ру-ке и по¬ве¬ћања до¬ступ¬ности јав¬них услу¬га.
Мера подразумева низ повезаних активности усмерених и на развој администратвиних, институционалних и кадровских
капацитета за унапређено управљање људским ресурсима и усклађивање јавно-службеничког система заснованог на
заслугама, затим унапређење политике задржавања кадрова у локалној самоуправи и професионализације на положају и
стручног усавршавања као и стандардизацију административних поступака и процеса.
Како би мера имала жељени ефекат потребно је при креирању активности предузети следеће кораке:
• Развој дигиталне инфраструктуре, оптимизација и дигитализација услуга и процеса јавне управе
• Повећање доступности електронске управе грађанима и привреди и поједностављење писане и електронске јавне
комуникације институција
• Унапређење управљања људским ресурсима на принципима професионализма, компетентности и квалитета јавне

управе
• Унапређење функционалности и одрживости локалне самоуправе
Мера припада групи институционално управљачко организационих, регулаторних, информативно-едукативних мера.
Реализација мере ће допринети следећим циљевима и потциљевима одрживог развоја: циљ 16 (подциљ 16.6), циљ 17
(подциљ 17.17).

Реализација ове мере усмерена је на унапређење квалитета јавних политика успостављањем и јачањем оквира,
капацитета и инструмената за квалитетно креирање, спровођење и праћење јавних политика. Мера ће пружити подршку
унапређењу процеса и капацитета за праћење ефеката како Плана развоја тако и појединачних јавних политика на основу
остварених резултата што ће се непосредно одразити и на јачање конкуретности приватног сектора. Мера има за циљ да
допринесе усклађивању и унапређењу координације јавних политика заснованих на принципима инклузивности и
партиципативности у процесу доношења одлука омогућавањем активног учешћа грађана и других заинтересованих страна
у процес управљања јавним политикама.
Транспаретност и одговорност рада јавне управе биће унапређења и кроз буџетски процес јачањем капацитета и
механизама за средњорочно планирање, планирање и расподелу средстава из буџета, повећањем одговорности
управљања јавним финансијама и омогућавањем веће партиципативности грађана током процеса израде буџета.
Како би јавне политике и средства за њихову реализацију омогућавала једнакост и равносправност у задовољавању
потреба и приступа услугама и економским ресурсима мера ће допринети и јачању механизама за родну равноправност.
У циљу повећања правне сигурности, посебан акценат ће се ставити на бољи квалитет комуникације између јавних
институција и грађана и привреде. У те сврхе биће развијени посебни стандарди и смернице за побољшање и
поједностављење писмене и онлајн комуникације органа јавне управе.
Како би мера имала жељени ефекат активности ће бити усмерене на:
 Јачање транспарентности, етичности и одговорности у обављању послова јавне управе
 Успостављање оквира и капацитета и инструмената за квалитетно креирање и праћење јавних политика
 Унапређење транспарентности буџетског процеса и јачање капацитета за буџетско планирање и механизама за
расподелу средстава из буџета АП Војводине
 Јачање механизама за родну равноправност
 Развој пословног екосистема и сарадње са грађанима и предузетницима на основу отворених података
Мера припада групи институционално управљачко организационих, регулаторних, информативно-едукативних мера.

Реализација мере ће допринети следећим циљевима и потциљевима одрживог развоја: циљ 5 (подциљ 5.5, 5.ц), циљ 16
(подциљ 16.6), циљ 17 (подциљ 17.17).

У сарадњи са јединицама локалне самоуправе радиће се на повећању њихове ефективности и ефикасности, водећи
рачуна о праву грађана да самостално одлучују о управљању конкретним, локалним проблемима. У оквиру ове мере биће
пружена подршка унапређењу капацитета за квалитетно и ефикасно пружање управних, комуналних и услуга јавних
установа свим корисницима. У наредном периоду активности ће бити фокусиране и на унапређење организације и
управљање које обезбеђује одговорно и ефикасно функционисање система и међусобне односе градова и градских
општина као и јединица локалне самоуправе у АП Војводини.
Међусобна сарадња јединица локалне самоуправе, изградња њихових институционалних веза и заједнички одговори на
изазове биће подстицани пружањем подршке у анализи података о локалној смоуправи, пословима из надлежности
локалне самоуправе, начином на који се ови послови обављају и организационим облицима кроз које се обављају.
Обједињавањем и анализом наведених података створиће се предуслови за заједничко обављање послова више
јединица локалне самоуправе, допринеће се развоју као и унапређењу пружања јавних услуга кроз модел међуоптинске
сарадње и јавно-приватног партнерства.
Како би мера имала жељени ефекат активности ће бити усмерене на:
• Унапређење вертикалног и хоризонталног надзора у обављању изворних и поверених послова
• Унапређење капацитета за квалитетно и ефикасно пружање управних, комуналних и услуга јавних установа свим
корисницима
• Унапређење организације и управљања које обезбеђује одговорно и ефикасно функционисање система и
међусобне односе Аутономне покрајине, Града, Градских општина и јединица локалне самоуправе у АП Војводини
• Унапређење пружања јавних услуга кроз модел међуопштинске срадње и јавно-приватног партнерства
Мера припада групи институционално управљачко организационих, регулаторних, подстицајних, информативно-
едукативних мера. Реализација мере ће допринети следећим циљевима и потциљевима одрживог развоја: циљ 16
(подциљ 16.6), циљ 17 (подциљ 17.17).