Иако се у Извештају Стартуп Џином 2020 (Global Startup Genome Report 2020) Република Србија сврстава међу пет
најбољих земаља у категорији приступачности талената, а Београд и Нови Сад (посматрани као јединствени стартап
екосистем) издвајају, са још пет градова у региону Европе и Блиског Истока као најперспективнији, резултати стартуп
фирми у Србији (од којих су неки запажени и на глобалном нивоу) пре су резултат индивидуалног ангажовања оснивача, а
мање заједнице у целини. У циљу стварања окружење за развој стартапова усвојена је Стратегије развоја стартап
екосистема Републике Србије за период од 2021. до 2025. године („Службени гласник РС“, број 125/2021) и Акциони план
за период до 31. децембра 2022. године за реализацију Стратегије (05 Број: 023-12110/2021-1 од 23. децембра 2021.
године ) , као и нови Закон о иновационој делатности (”Службени гласник РС“, број 129/2021), који препознаје субјекте
националног иновационог система и обавезује на формирање њиховог регистра. У циљу отклањања испољених слабости
научно-истраживачког система (фрагментираност, подкритични истарживачки капцитети, непрепознатљивост на ширем
међународном плану, недовољна улагања у научно-истраживачку инфраструктуру, недовољна конверзија резултата
научно-истраживачке активности у додату вредност за привреду, слабе и спорадичне везе са привредом и сл.) донета је
Сратегија паметне специјализације и Акциони план за њену имплеметацију (”Службени гласник РС“, број 42/2021) у којима
су планиране мере и активности подршке истраживачким, развојним и иновационим активностима, са акцентом на
непрекидан дијалог са свим заинтересованим странама и институцијама које имплементирају мере. У области
финасирања остварен је значајан напредак увођењем комбинованог институционално-пројектног финансирања, чиме се
је омогућен дугорочнији, плански приступ у раду научноистраживачких институција. Значајну улогу у стварању
подстицајног екосистема има Фонд за иновациону делатност, који финасисјки подржава иновативну активност јачајући
везе између науке и привреде, као и оснивање нових и оснаживање постојећих предузећа са иновативним потенцијалом.
Значај иновација за економски и друштвени развој истиче и Стратегија индустријске политике Републике Србије 2021-
2030., која се заснива на шест области интервенција: кадровско јачање, иновације, инвестиције, дигитализација,
итернационализација и циркуларна економија. Нове индустријске стратегије за глобалну конкурентност, зелену и
дигиталну Европу (2020) представљају нови концепт индустријског развоја усмерен ка моделу иновативно засноване
конкурентности. У том контексту препоруке ЕК за Србију односе се на имплементацију индустријске стратегије засноване
на принципима ЕУ и коришћењу праксе паметне специјализације, као и на јачању капацитете за спровођење политике
предузетништва и индустријске политике. Стратегија развоја вештачке интелигенције у Републици Србији 2020-2025. као
посебне циљеве наводи развој образовања. Имајући у виду да је заснивање пословног модела на технологији вештачке
интелигенције усмерен ка потребама савременог друштва и привреде, као и да је развој економије заснован на вештачкој
интелигенцији чест случај у старап екосистему, стратегија подржава имплементацију мера: подршка старап компанијама и
малим и средњим предузећима у области вештачке интелигенције и успостављање инфраструктурних ресурса за развој
вештачке интелигенције. Стратегија развоја мрежа нове генерације до 2023. дефинише шест области које је потребно
развијати како би се испунили приоритети Републике Србије (сoциjaлнa инклузиja, хaрмoнизaциja сa прaвним тeкoвинaмa
EУ, инoвaциje, друштвeни рaзвoj, рaзвoj пaмeтних мрeжa, сaврeмeнa држaвнa aдминистрaциja). У оквиру ових области
подстицаће се иновације, стварање бољих веза између науке, технологије и предузетништва, развој и примена одрживог
развоја у систему образовања, раст капацитета за истраживање и развој, укључујући нове ИКТ, што је компатибилно са
стратегиом развоја стартап екосистема.
Циљ ове мере је развој окружења у коме ће актери научно-истраживачког и иновационог система квалитативно унпредити
свој положај и тако дати радикални допринос економском и друштвеном напретку. У складу са Стратегијом развоја
стартап екосистема Републике Србије за период од 2021. до 2025. године, мера ће омогућити бржи, равномернији,
инклузивни развој стартап екосистема у АП Војводини и омогућити стартаповима да постану генератори иновативности и
покретачи технолошких и економских промена које ће унапредити привреду и конкурентност у АП Војводини.
Кључну улогу подршке у оснивању и развоју стартапова имају бизнис инкубатори, развојне агенције, научно-технолошки
паркови у АПВ који ће кроз образовно-информативне кампање, које имају за циљ повећање знања значајних за развој
пословања, повећати информисаност о расположивим финансијским, пореским подстицајима и значају интелектуалне
својине чиме ће омогућити добијање почетне подршке у виду знања и контаката. Нацртом Просторног плана РС 2021-
2035., међу кључним реформским правцима у МСП сектору, поред заокруживање тржишне реформе и потпуне
изграђеност тржишних институција и законодавства, смањивање фискалних оптерећења и унапређења приступа
финансијама, подстицања развоја брзорастућих и технолошки напредних предузећа и радњи, истиче се и потреба
убрзаније изградње пословне и иновативне инфраструктуре (ИЗ, ИП, пословни инкубатори, кластери, и др.). У овом
докумету истиче се да је план да се у АП Војводина изграде ИЗ и ИП на преко 40 локација, укупне површине преко 8.200
hа. као и успостављање и развој регионалног иновационог стартап центара у Суботици.
Сарадња између предузећа/тимова и академске заједнице у Србији је и даље слаба. Према иновационим
перформансама, Република Србија (индекс иновативности 0,313) се у 2019. години налази у групи 16 земаља умерених
иноватора и значајно заостаје у односу на просек ЕУ (0,507) и већину европских земаља (Извештај о стању у науци у
2019. години, са предлозима и сугестијама за наредну годину, септембар 2020, Национални савет за научни и технолошки
развој). Овом мером ће се интензивирати сарадња науке и привреде што ће допринети бржем стварању и развоју
иновационог стартап екосистема и самим тим убрзанијег економског развоја АПВ (Занокон о иновационој делатности ("Сл.
гласник РС", бр. 129/2021).
Успех стартапа и развој екосистема уско су повезани са могућностима за приступ финансирању који треба да им омугући
наставак кретања путем раста и развоја. Овом мером ће се омогућити развој нових модела/програма финансијске и
нефинансијске подршке стартаповима према њиховим потребама са акцентом на иновативност, родну равноправност и
степен развијености локалних самоуправа преко надлежних институција АП Војводине (Покрајински секретаријат за
привреду, Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност, Развојни фонд Војводине и
Гаранцијски фонд АПВ и сл.).
Реализација ове мере допринеће повећању број старап фирми, привредниом расту и диверсификацији привредне
структуре, повећању иновативности (нови или битно модификоване производе и услуге, нови у усавршени технолошки
процеси, нетехнолошке иновације), повећању извоза и БДП, и стварању нових радних места и развоју економије
засноване на знању.
Реализација ове мере допринеће следећим циљевима и подциљевима одрживог развоја 2030: циљ 5 (подциљеви 5.5,
5.а), циљ 8 (подциљеви 8.2, 8.3, 8.10).