Интеркултурална Војводина по мери грађана

У складу са постојећим институционалним оквиром, дефинисана мера је, поред финансијске подршке (родитељски додатак, новчана помоћ незапосленим мајкама које роде треће и четврто дете, бесповратна средства за решавање стамбеног питања или унапређење услова становања породицама у којима се роди треће или четврто дете и др.), усмерена и на помоћ државе породици регулисањем радног статуса родитеља и одсуства са посла, што би у знатној мери допринело стварању подстицајних услова за родитељство. Такође, активностима које су усмерене на подизање информисаности о демографским проблемима допринело би се повећању свести појединца о његовој улози у решавању овог проблема, уз истицање породице и деце као најважније животне аспирације и циља.
Промена ставова о родним улогама један је од начина да се консолидује демографски развој. То је тачка у којој се традиционални ставови усмерени на патријархалне вредности и висок наталитет приближавају савременим ставовима о родној равноправности. Ако је борба за родну равноправност утицала на промену улоге жене у друштву и мање стопе рађања, парадоксално, родна равноправност данас може донети веће стопе фертилитета и већу партиципацију жена на тржишту рада, а тиме и боље коришћење потенцијала друштва. Европска искуства показују да је већа родна равноправност праћена вишим стопама фертилитета.
У циљу постизања одрживог економског и демографског развоја неопходно је, краткорочно и дугорочно, планирати миграционе токове. Приоритет код спољних миграција је заустављање емиграције, а као неизбежан начин намеће се економски напредак који би допринео смањењу економске и психолошке несигурности младих. Треба нагласити да би улагање у инфраструктуру и привлачење страних инвестиција, посебно у неразвијеним и девастираним подручјима, довело до успоравања даљих унутрашњих миграција и релативног смањења регионалних демографских диспропорција.
Ефикаснији, праведнији и инклузивнији образовни систем је кључни механизам за развој људских ресурса популације која се смањује. Значај неједнакости у образовању је утолико већи уколико се имају у виду смањење ученичке популације и генерално људских ресурса, који су под додатним притиском миграционих токова. Такође, унапређење система предшколских установа је додатни допринос институционалне подршке родитељству, што укључује и изградњу, реконструкцију или рехабилитацију инфраструктурних објеката.
Унапређење репродуктивног здравља, заснива се на превентиви и развоју свести о индивидуалној одговорности за сопствено здравље. Посебно је важно уједначавање доступности свеобухватној и квалитетној здравственој заштити и у ту сврху евентуално формирање мобилних тимова за пружање здравствене подршке. Низ је стратешких докумената у којима се на директан или индиректан начин инсистира на промоцији здравља у смислу развоја и уважавања здравог начина живота у здравој животној средини.
Имајући у виду суочавање становништва са последицама пандемије Ковид 19 у погледу раста смртности и глобалне демографске регресије, јачање система здравствене подршке је посебно важан сегмент популационе политике. Потреба за активирањем локалне самоуправе у популационој политици произилази из чињенице да само државна популациона политика није у стању да одговори на све потребе и очекивања становништва, нити може да изрази специфичност живљења у свакој средини. У складу с тим, успешна популациона политика треба да садржи мере органа локалне самоуправе, а што би свакако једним делом било финансирано из локалног буџета.
Реализација ове мере допринеће следећим циљевима и подциљевима одрживог развоја 2030: Циљ 3 (подциљ 3.7), циљ 5 ( подциљ 5.4, 5.6, 5.б).

У складу са Законом о социјалној заштити и социјалној сигурности грађана и чланом 33. Начелом доступности и индивидуалности социјалне заштите, мера ће додатно ојачати и унапредити равномерно пружање услуга социјалне заштите на начин који обезбеђује њихову физичку, географску и економску доступност, у складу са уважавањем свих разлика по полу, културолошких и других разлика. Равномерна доступност социјалних услуга има за резултат смањење ризика од социјалне искључености (стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености 31,7%), као и постизање довољно великог обухвата сиромашних и рањивих категорија одговарајућим системом социјалне подршке (стопа ризика од сиромаштва од 23,2%). Према евиденцији Центра за социјални рад, 2019. године је било укупно 212.094 корисника социјалне заштите на подручју АП Војводине, што чини 11,5% укупне популације, при чему је већи проценат жена (53,5%). Услуге социјалне заштите су на подручју АП Војводине равномерно географски доступне, а реализацијом ове мере ће се путем развијања нових услуга подршке у заједници осетљивој на потребе жена и мушкараца, дечака и девојчица из осетљивих група (са инвалидитетом, из ромске заједнице - са посебним освртом на популацију 65+, из сеоских и депривираних крајева, сиромашне старије жене; итд.) њихов квалитет и разноврсност додатно оснажити.
Укупни капацитети за смештај корисника у установе социјалне заштите су недовољни да задовоље све потребе корисника на територији АП Војводине. Сходно постојећим потребама, ова мера има за циљ јачање капацитета мреже социјалних установа, између осталог и кроз укључивање и подршку невладиног сектора и програме едукације маргинализованих група, укључивање у пројекте који имају за циљ образовање, запошљавање и јачање личних и професионалних капацитета особа из осетљивих група становништва. Реализација мере ће омогућити да сви грађани/ке АП Војводине користе услуге установа социјалне заштите што ближе свом животном окружењу и да оне буду у складу са потребама и бројем становника на одређеном подручју АП Војводине.
АП Војводина, преко својих органа у складу са законом утврђује виши степен заштите породице, права деце, трудница, мајки током породиљског одсуства и самохраних родитеља са децом. Ова мера има за резултат освешћивање и укључивање свих рањивих категорија становништва који живе у било ком облику сиромаштва у осмишљене програме социјалне подршке. Мера ће омогућити и креирање и спровођење програма за подстицање прерасподеле неплаћеног рада у домаћинству и послова неге и старања између жена и мушкараца, развијање различитих услуга старања, повећање њихове доступности и обухвата корисника/ца, деце, старијих и болесних чланова/чланица домаћинства, особа са сметњама у развоју и друго, узимајући у обзир положај и потребе сиромашних жена и других рањивих група. На овај начин, мера директно доприноси смањењу сиромаштва и дискриминације које представљају главне детерминанте социјалне искључености у АП Војводини.
Реализација мере обезбедиће да сви мушкарци и жене, а посебно сиромашни и припадници рањивих група (са инвалидитетом, из ромске заједнице - са посебним освртом на популацију 65+, из сеоских и депривираних крајева, сиромашне старије жене; итд.), смање ризик од сиромаштва и да имају једнака права на економске ресурсе. Реализација ове мере осигураће једнаке могућности за квалитетнији живот свих социјално рањивих категорија становништва, посебно деце, жена (51,2% становника АПВ), старије популације (19,7% становника АПВ) и Рома (2,2% становника АПВ). Мера укључује наставак континуираног обезбеђивања материјалних давања корисницима посебно оних који су у већем ризику од сиромаштва, укључујући и побољшање адекватних социјалних давања за становништво испод прага сиромаштва.
Реализација ове мере допринеће следећим циљевима и подциљевима одрживог развоја 2030: Циљ 1 (подциљ 1.3, 1.4, 1.б), циљ 5 (подциљ 5.4, 5.а), циљ 10 (подциљ 10.2, 10.3)

У 2022. години на територији АП Војводине у систему здравствене заштите постоје 93 здравствене установе у јавној својини У 2021. години је основана и Ковид болница као нова организациона јединица Универзитетског клиничког центра Војводине, Нови Сад, због чега је значајно повећан постељни капацитет наведене здравствене установе. Мера ће бити реализована спровођењем пројеката и програма у овиру надлежности АП Војводине и обезбедиће унапређење услова у здравственим установама у погледу простора и опреме, унапређење здравствене заштите појединих групација становништва које су изложене повећаном ризику обољевања, унапређење здравствене просвећености становништва о здравим стиловима живота и подизање свести о важности здравих животних навика.
У Експозеу председника Покрајинске владе из 2020. године, здравство и реконструкција здравственог система су наглашени као најважнији општи и програмски циљ, те се такође наводи да је у периоду од 2016. до 2020. године улагање у здравствени систем у јавној својини на територији АП Војводине износило десет милијарди динара. Планирано унапређење услова у здравственим установама чији је оснивач АП Војводина до 2030. године се односи на завршетак започетих радова на изградњи и опремању Каменице 3, чиме ће се омогућити коришћење додатног простора и опреме и побољшање услова за лечење у Институту за онкологију Војводине, Институту за кардиоваскуларне болести Војводине и Институту за плућне болести Војводине, као и наконтинуирана капитална улагања у изградњу, одржавање и опремање здравствених установа свих нивоа здравствене заштите чији је оснивач АП Војводина- пре свега набавка и обнављање медицинске опреме, посебно опреме високе технолошке вредности, која има изузетан значај за унапређење квалитета здравствене заштите, односно безбедности и доступности здравствене услуге. Проценат обезбеђених средства за капитална улагања за изградњу, одржавање и опремање за здравствене установе чији је оснивач АП Војводина у односу на укупну вредност исказаних потреба (обим тражених средстава) је износила 10% у 2013. години (што није обухватало установе примарне здравствене заштите), а 21% у 2021. години. Поред наведеног, унапређење услова у здравственим установа подразумева и унапређење просторних услова и опремљености Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине, Нови Сад, Клинике за стоматологију Војводине, Нови Сад и Завода за трансфузију крви Војводине, Нови Сад, као и прилагођеност капацитета здравствених установа променама у вези са епидемиолошком ситуацијом.
У погледу друштвене бриге за здравље која се остварује обезбеђивањем здравствене заштите групацијама становништва које су изложене повећаном ризику оболевања, здравствене заштите лица у вези са спречавањем, сузбијањем, раним откривањем и лечењем болести и стања од већег јавноздравственог значаја, као и здравствене заштите социјално угроженог становништва, реализација мере подразумева унапређење здравствене заштите нарочито осетљивих група, односно групација становништва које су изложене повећаном ризику обољевања, као што су старије особе, жене из руралних подручја, пушачи, деца, млади, труднице, породиље, Роми (посебно стари Роми 65+), особе са инвалидитетом и други. Пројекти и програми у овој области обухватају све или део из следећег сета активности: анализу потреба групације, анализу доступних здравствених услуга, едукацију стручњака, едукацију групација становништва које су изложене повећаном ризику обољевања и лица која се старају о њима, организовање превентивних прегледа (скрининга) и подршке за лечење. Повећањем броја и подизањем капацитета служби које су намењене здравственој заштити нарочито осетљивих група становништва, односно групацији становништва које су изложене повећаном ризику обољевања, као што су саветовалишта за децу и младе, саветовалишта за репродуктивно здравље, службе за ментално здравље, патронаже, кућног лечења, палијативне службе и друго, омогућава се пружање додатне и појединим групама прилагођене, пре свега превентивне здравствене заштите. Ради унапређења услуга које пружају наведене службе важно је континуирано праћење и евалуација њиховог рада у погледу прилагођености потребама појединих групација.
Перманентна едукација становништва о здравим стиловима живота и подизање свести о важности здравих животних навика мора бити континуирана и треба је спроводити путем кампања и пласирања едукативних садржаја у вези подизања одговорности појединаца за сопствено здравље, као и у погледу репродуктивног здравља, савремених облика контрацепције и побољшања приступа контрацепцији, стварања здравих навика, изазова родитељства, здравог старења, здравих стилова комуникације, важности вакцинације, хигијене и других тема. То подразумева организовање научно заснованих предавања, трибина и других јавних догађаја, као и израду и емитовање здравствено васпитних, едукативних, видео и штампаних научно заснованих материјала у форми емисија, прилога, спотова, текстова и чланака и сл. у масовним медијима као што је телевизија, електронски и штампани медији, будући да доступност таквих садржаја значајно може да допринесе здравственој просвећености становништва и подизању нивоа свести појединаца о одговорности за сопствено здравље.
Реализација ове мере допринеће следећим циљевима и подциљевима одрживог развоја 2030: циљ 3 (подциљеви 3.4, 3.7, 3.8, 3.9), циљ 5 (подциљ 5.6).

Предложена мера подразумева најшири концепт уређења и унапређења спорта у АП Војводини, при чему се конципира у складу са унапређењем јавног здравља и друштва у АП Војводини. Стратешко опредељење АП Војводине у области развоја спорта и здравих навика живота биће усмерено на унапређење и боље уређење система спорта и стварање услова за развој свих специфичности спорта АП Војводине. С обзиром да су документи јавних политика на националном и покрајинском нивоу који дефинишу конкретне приоритете развоја спорта истекли, План развоја АП Војводине до 2030. године поставиће оквире за унапређење услова за активан живот кроз спорт и рекреацију.
У складу са Законом о утврђивању надлежности АП Војводине, АП Војводина преко својих органа утврђује потребе и интересе грађана у области спорта на својој територији и обезбеђује средства за њихово остваривање. Здрави стилови живота представљају један од значајних фактора у циљу очувања здравља, а незаобилазан сегмент за сваког појединца представља физичка активност и кретање. Омогућити свима да се баве спортом и спортском рекреацијом, тј. да буду физички активни представља полазни оквир у целокупном развоју друштва, а самим тим и најширу базу за развој и унапређење области спорта. Велики број грађана Војводине је физички неактиван, односно не вежба ни један дан у недељи (23%), док 20% вежба три пута недељно. Близу 40 % грађана на послу, факултету, у школи седи више од 7 часова, при чему близу 3 часа дневно седе у стану уз ТВ, рачунар и сл. Наведено износи близу 10 часова дневног седентерног живота. Реализацијом мере ће се настојати да се време активности грађанки и грађана повећа, а њихова неактивност значајно смањи.
Спорт је делатност од посебног значаја у Републици Србији, а Законом о спорту се дефинише да спорт мора бити доступан свима и да свим грађанима и грађанкама треба омогућити да се баве спортом у најширем смислу. Реализација мере доприноси јачању свести о важности редовне физичке активности и здравих стилова живота у функцији унапређења и очувања здравља младих и старих, жена и мушкараца, девојчица и дечака, особа са инвалидитетом, укључујући и едукацију становништва о важности редовне физичке активности. Редовна физичка активност доприноси личном и друштвеном развоју кроз креативне активности и рекреацију. Оне служе задовољењу човекове потребе за физичким вежбањем ради личног, физичког и менталног благостања. Са друге стране, оне доприносе и социјалној кохезији, превазилажењу предрасуда, повећању позитивног утицаја на јавно мњење и ширењу етичких и општих принципа.
На основу истраживања које је 2014. године спровео Покрајински секретаријат за спорт и омладину о стању школске спортске инфраструктуре, уочено је да више од 100 школа у АП Војводини не поседује филскултурну салу, да недостаје велики број отворених спортских терена, да је број спортских секција које се реализују довољан тек за сваког четвртог ученика/ученицу, као и да недостају справе за вежбање. Недостатак спортских објеката у оквиру образовних и васпитних институција је евидентан у свим локалним самоуправама, те ће остваривање мере допринети побољшању материјално-техничких услова за реализацију активности предшколског, школског и универзитетског спорта. Побољшањем спортске инфраструктуре и опремљености у свим васпитно–образовним институцијама повећаће се број ваннаставних облика рада који доприносе повећању броја ученика који редовно вежбају кроз секције, спортско-рекреативне кампове, нове моделе такмичења (Буди фер), итд.
Ова мера има за циљ афирмацију учешћа ученика/ца и студената/киња на школским и универзитетским спортским приредбама кроз повећање медијског праћења и промоције школског и универзитетског спорта у циљу неговања културе спортског понашања, фер-плеја, сарадње, толеранције. Афирмација спорта ће се постићи повећањем везе између школа и организација у области спорта, подстицањем програма у нижим разредима- базични спортови, подстицањем промоције мноштва спортова у вишим разредима, као и укључивањем јединица локалне самоуправе у реализацију и унапређење предшколског, школског и универзитетског спорта.
Кроз меру ће се посебна пажња посветити уравнотеженој заступљености полова и једнаким могућностима за бављење спортским активностима, као и спровођењу поступка уродњавања приликом финансирања свих активности. Улагање у спорт и спортске активности се поред буџетског финансирања врши и из средстава буџета АП Војводине и из буџета јединица локалне самоуправе, при чему Покрајински секретаријат за спорт и омладину учествује у финансирању годишњих и посебних програма спортских организација АП Војводине. Мера подразумева наставак улагања у спорт - како у инфраструктуру, промоцију, нове програме, тако и кроз подизање организационих и стручних капацитета спортских организација са територије АПВ и стварање услова за квалитетнију међународну сарадњу у циљу реализације програма и пројеката ЕУ.
Реализација ове мере допринеће следећим циљевима и подциљевима одрживог развоја 2030: циљ Циљ 16 (подциљ 16.б).

У складу са актуелним Законима и Стратегијама Републике Србије, као и улогом АП Војводине у процесима креирања и
спровођења јавних политика и закона из свог домена, а кроз унапређење квалитета и обима понуде на свим нивоима
образовања и целоживотног учења који обезбеђују савременост садржаја и развој кључних компетенција за будуће

изазове (критичко и аналитичко размишљање, комуникационе вештине, креативност, решавање проблема, предузетни
дух, тимски рад, дигитална писменост, медијска писменост, социјалне вештине, друштвена одговорност, иновационе
вештине), мера ће омогућити стицање већег нивоа знања и вештина, ојачати системско подстицање изврсности на свим
нивоима образовања. Мера ће пружити подршку развоју друштвеног дијалога и грађанске партиципације у процесу
спровођења образовних политика, помоћи оснаживању и афирмисању равноправности и повећавању видљивости
осетљивих друштвених група.
Влада АПВ је 2010. године основала Едукативни центар Нови Сад за обуке у професионалним и радним вештинама, као
институцију чија је примарна делатност неформално образовање и стручно усавршавање одраслих. Циљ оснивања
центра је превенција дугорочне незапослености, помоћ у стицању нових знања и вештина ради лакшег запошљавања,
подршка развоја предузетништва и стварање претпоставки за отпочињање пословања и квалитетније улагање у
обучавање и образовање заинтересованих лица. У 2020. години у склопу изведене 71 обуке обучено је 2008 полазника
(798 жена и 1.210 мушкараца). Сходно постојећим и планираним потребама, ова мера има за циљ да омогући стварање и
јачање капацитета мреже одговарајућих установа између осталог и кроз укључивање и подршку невладиног сектора и
програме едукације осетљивих група, укључивање у пројекте који имају за циљ целоживотно учење, образовање,
запошљавање и јачање личних и професионалних капацитета свих грађана а посебно особа из осетљивих група.
Реализација ове мере помоћи ће да сви грађани АПВ могу користити успостављене образовно едукативне мреже, што
ближе свом животном окружењу, као и да оне буду усклађене са просторном расподелом становништва на територији
АПВ.
Број становника АП Војводине 2020.године, по полу, био је: 943.037 жена и 897.815 мушкараца. Становништво радног
узраста (15-64 године) АП Војводине, према полу и статусу активности и полу 2021.године, било је распоређено: код жена
61 % активних и 39 % неактивних, а код мушкараца 78,3 % активних и 21,7 % неактивних (извор РСЗ, Анкета о радној
снази).
Циљ целоживотног учења, које укључује све облике учења и учествовања у различитим облицима образовних активности
током целог живота, је континуирано унапређење личних, грађанских, друштвених и других компетенција. Према
Стратегији образовања РС до 2030. године:
 Један од приоритета образовања је развој културе целоживотног учења, што подразумева трансформацију учења
и наставе у циљу јачања критичког мишљења, медијске и информатичке писмености, научних, техничких и
технолошких достигнућа, одрживог развоја и учешћа на свим нивоима образовања;
 Целоживотно учење је део идеје нефрагментисаног приступа образовању, што значи да се квалитет образовања
континуирано побољшава од предшколског до високог образовања и образовања одраслих;
 Потребно је обезбедити унапређење система у смислу успостављања јасних процедура у оквиру признавања
претходног учења, транспарентности и упоредивости система квалификација, као и развоја дијалога и социјалног
партнерства.

У Стратегији запошљавања у Републици Србији у периоду 2021-2026. године, наводи се да је развој концепта признавања
претходног учења је у току, али је изостала његова примена у периоду 2011-2020. године. Овај концепт од изузетне је
важности имајући у виду да на евиденцији Националне службе за запошљавање једна трећина свих регистрованих
незапослених чине лица без завршеног средњег образовања и да би њихове шансе за проналажење достојанственог
запослења биле знатно боље да су им се претходно стечена знања и искуства верификовала на одговарајући начин, кроз
процес признавања претходног учења. Такође се наводи да повећање компетенција кроз стицање додатних знања и
вештина путем обука које спроводе јавно признати организатори активности (ЈПОА) образовања одраслих није
реализовано у пуном обиму и да је број одобрених ЈПОА и програма за неформално образовање још увек недовољан.
Званична статистика не омогућава адекватну процену квантитативних индикатора у целоживотном учењу, што указује да
је неопходно развити и ојачати системе за праћење и евалуацију целоживотног учење. Неразвијеност индикатора
праћења је у корелацији са одсуством спровођења кључних мера за унапређивање обухвата, квалитета, релевантности и
ефикасности у целоживотном учењу, јер спровођење мера и пројеката увек за собом повлачи и праћење резултата. Ова
мера (у складу са Стратегијом образовања РС до 2030.године) треба да допринесе развоју кључних компетенција за
целоживотно учење (компетенција за целоживотно учење заснива се на развоју знања, вештина и ставова о управљању
сопственим процесом учења). Неговањем културе целоживотног учења и повећањем његове доступности кроз
информисаност и промоцију, мера ће подстицати програме целоживотног учења, укључујући и могућности
преквалификације и доквалификација. Она ће помоћи освешћивању и укључивању у систем целоживотног учења и оних
рањивих категорија становништва који нису завршили редовне циклусе образовања, без обзира на пол и старосну групу, а
што ће за резултат имати њихово веће запошљавање и директно смањивање ризика од сиромаштва и дискриминације.
Заступљеност и доступност целоживотног учења мера треба остварити и путем унапређивања и оснаживања
информационо-комуникационе опреме у општинама и локалним заједницама, широм територије АПВ. То ће, уз употребу
нових технологија и умрежавање, омогућити нове услуге и видове учења. Осим ефикаснијем коришћењу ресурса,
виртуелни центри ће помоћи и ојачати сарадњу привреде, науке, образовања, удружења грађана, дијаспоре и појединаца
свих генерација, без обзира на пол, етничку или другу припадност. Ово је од посебног значаја за развој руралних и
девастираних подручја.
Реализација ове мере допринеће следећим циљевима и подциљевима одрживог развоја 2030: циљ 1 (подциљ 1.4), циљ 2
(подциљ 2.3), циљ 4 (подциљеви 4.1, 4.2, 4.3, 4.4, 4.5, 4.6, 4.7, 4.ц), циљ 5 (подциљ 5.ц).

Програмски циљеви Покрајинске владе Војводине који су у вези са образовањем огледају се у континуитету у издвајању,
улагању у услове живота и рада ученика и запослених у образовању, као и у дигитализацији образовног процеса.

У области основног и средњег образовања, кандидовањем пројеката и сарадњом са локалним самоуправама наставиће
се изградња, реконструкција и додатно опремање школа. На територији АПВ 2021. године је у 95 предшколских установе
је уписано 60.774 деце (30.589 девојчица и 32.686 дечака), основну школу је похађало 134.705 ученика (69.175 дечака и
65.540 девојчица) у 353 основних школа и 53 школе за ученике са сметњама у развоју, а постоји и 29 школа за основно
образовање одраслих. Средњу школу је похађало 61.719 ученика у 141 редовној средњој школи и 11 средњих
школа/одељења за ученике са сметњама у развоју. На територији Републике Србије 2021. године укупно је студирало
242.550 студената на 101 државном и 63 приватних високошколских установа (извор РСЗ).
Стога се може констатовати да систем формалног образовања (од предшколског до високошколског) релативно
равномерно покрива територију АП Војводине, али да су нове услуге у области формалног и неформалног образовања и
целоживотног учење су углавном доступне и груписане у већим градовима и универзитетским центрима. Нове
информационо-комуникационе технологије омогућавају он-лине стицање знања и вештина а образовни систем је
релативно добро опремљен, али део становништва, посебно осетљиве групе, лица нижег материјалног статуса и
удаљени региони, немају квалитетан приступ интернету и/или немају релевантна знања и/или нису довољно
информисане о тим могућностима.
Овом мером је предвиђена модернизација и изградња образовно едукативних установа које су прилагођене савременим
потребама деце и младих, са нарочитим освртом на особе са инвалидитетом и другим вулнерабилне групе. Мера
подржава финансирање и унапређивање, као и инвестиционо опремање и одржавање ИКТ инфраструктуре на свим
нивоима образовања и васпитања.
Реализација ове мере допринеће следећим циљевима и подциљевима одрживог развоја 2030: циљ 4 (подциљеви 4.1,
4.2, 4.3, 4.4, 4.5, 4.6, 4.7, 4.а, 4.ц), циљ 5 (подциљ 5.ц), циљ 8 (подциљ 8.3), циљ 9 (подциљ 9.1).

На територији АП Војводине, 2017. године, број младих (од 15 до 30 година) је био 308.130 (149.391 жена и 158.379 мушкараца). Статус младих лица по запослености 2021. године (РЗС, Анкета о радној снази 2021) : Од 188.000 младих од 15-24 године, запослених је било 54.800 (29,16%), незапослених је било 16.500 (8,78%), а број младих ван радне снаге је 116.700 (62,06 %). Република Србија препознаје младе и њихову посебну и важну улогу у друштву. Млади су садашњост и будућност друштва, ресурс иновација и покретачка снага развоја друштва. Због тога је неопходно континуирано и систематско улагање у развој младих и успостављање партнерског односа младих и државе како би се повећало активно учешће у друштву, подстакла друштвена интеграција и обезбедила укљученост младих у развој омладинске политике.
Мера подржава унапређивање механизама омладинске политике на локалном нивоу (даље формирање и оснаживање инклузивних и функционалних Савета за младе и Канцеларија за младе, израда покрајинског и локалних програма и акционих планова за младе, постојање опредељених средства за спровођење локалне омладинске политике као и основање омладинских клубова и других простора за младе, водећи рачуна о ефикаснијој употреби постојећих ресурса). То све заједно, уз јачање веза са системом за каријерно вођење, саветовање и професионалну орјентацију, треба пружити подршку свим младима, а посебно младима из осетљивих друштвених група и поспешити њихову запошљивост и запосленост.
Мера, кроз међусекторску сарадњу и сарадњу са привредним актерима, поспешује континуирано унапређивање и развој образовних програма у складу са потребама целокупног друштва, а и усклађивање знања, вештина и компетенција са потребама тржишта рада. Мера помаже у утврђивању подстицајне политике за смањење одлива младих у иностранство, помаже развоју подстицајних програма (само)запошљавања младих.
Реализација ове мере допринеће следећим циљевима и подциљевима одрживог развоја 2030: циљ 4 (подциљеви 4.1, 4.2, 4.3, 4.4, 4.5, 4.6), циљ 5 (подциљ 5.ц).

Научноистраживачка делатност и настава чине нераздвојне сегменте високог образовања, будући да је за квалитет високошколске наставе неопходно присуство актуелних и квалитетних научних садржаја. С друге стране, образовање засновано на врхунској науци је у функцији развоја наставног и научног подмлатка, што представља један од кључних задатака у области високог образовања који подстиче изврсност. Развој наставничких компетенција, поред стручних и научних, мора постати стална активност свих високошколских установа, јер је то предуслов за изврсност у настави. Такође је потребно неговати и изврсност у студирању и пружити подршку студентима који показују изузетне резултате у току студија, финансијску и институционалну, јер се тиме стичу предуслови за развијање талeнaта у одговарајућим условима. У циљу постизања изврсности, један од приоритета треба да буде повезивање студената, пре свега докторских студија и младих истраживача, кроз мобилност и заједничке пројекте, са истраживачима с високорангираних универзитета. Поред тога, треба одржавати контакт и организовати активности усмерене ка свршеним студентима и повезивању са научном дијаспором. Поред наведеног, мера предвиђа и финансијску подршку за усавршавање наставног особља и за објављивање научних резултата у високо категорисаним научним часописима са отвореним приступом (Оpen Аccess).
Значај дигиталних технологија је недвосмислено јасан свим учесницима у савременом високом образовању, те се оне на том нивоу широко примењују. С друге стране, ниво употребе дигиталних технологија се значајно разликује у зависности од места и начина коришћења, тако да су често примењена решења скупа, када се узме у обзир степен искоришћености наспрам цене имплементације, односно укупног трошка поседовања (Total Cost of Ownership). Постоји неколико препрека свеобухватној дигитализацији, у чијем отклањању високо школство мора преузети водећу улогу приликом образовања стручњака, будућих наставника и креатора политика примене будућих дигиталних решења. Такође, мора се посветити пажња подизању нивоа дигиталних компетенција код постојећих наставника као и код старијих у склопу целоживотног учења.
Приоритет високог образовања на пољу дигитализације треба да буде обезбеђивање компетенција потребних за свеприсутну примену дигиталних технологија у свакодневном пословању, школовању и приватном животу, као и на формирању исправних ставова у погледу примене дигиталних технологија. Неопходно је увести електронска документа (индекси, матичне књиге студената, записници, пријаве испита, итд.) у циљу подстицања употребе дигиталних технологија и прелаза на Еразмус без папира (EWP).

Реализација ове мере допринеће следећим циљевима и потциљевима одрживог развоја 2030: циљ 4 (подциљ 4.3, 4.5), циљ 9 (подциљ 9.ц), циљ 5 (подциљ 5.ц).

Слично као у већини источноевропских земаља и код нас је изражен одлив свршених студената у иностранство, негативан наталитет, као и интерне миграције ка већим градовима. У складу са европским трендовима, потребно је приближити академско и струковно образовање, те повећати доступност високог образовања и интерну мобилност унутар система високог образовања. Универзитет у Новом Саду представља јединствену институцију академског високог образовања чији је оснивач АП Војводина који обједињује факултета у четири града: Нови Сад, Суботица, Сомбор и Зрењанин. Овакав модел универзитета на веома економичан начин обезбеђује развој високог образовања на целој територији АП Војводине. Одговарајућим улагањима и мотивацијом, уз већ постојећу добру инфраструктуру, факултете и пратеће садржаје, потребно је обезбедити уједначен квалитет и могућности студирања како у Новом Саду тако и у осталим градовима АП Војводине.
Инсистирањем на интердисциплинарности може се побољшати квалитет и опсег понуде студијских програма. Високошколске установе треба да развијају своју научну изврсност и да је активно укључују у наставни процес како би кроз атрактивне студијске програме задржали студенте да на њима похађају и више нивое студија. Паралелно са неговањем научне изврсности, студијски програми морају бити прилагођени потребама привредних субјеката са територије АП Војводине и то тренутним и будућим. Обезбеђивање компатибилности студијских програма са потребама привреде може се остварити кроз континуирано испитивање ставова послодаваца о применљивости стеченог знања свршених студената у реалном окружењу и прилагођавање студијских програма како би се боље одговорило на захтеве савремене привреде и обезбедио њен развој, што за циљ има обезбеђивање веће запошљивости свршених студената. Неопходно је пратити савремене трендове у индустрији и науци у иностранству и преузимати позитивна искуства, са посебним освртом на специфичности домаћег образовног система. Важан део ове мере је увођење годишњег истраживања ставова и потреба привредних субјеката за високообразованим кадром и студијским програмима.

Реализација ове мере допринеће следећим циљевима и потциљевима одрживог развоја 2030: циљ 4 (подциљеви 4.4, 4.5, 4.6), циљ 5 (подциљ 5.ц), циљ 8 (подциљеви 8.5, 8.6), циљ 17 (подциљ 17.8).

Програмски циљеви Покрајинске владе у вези са образовањем су континуитет у издвајању, улагању у услове живота и рада ученика и запослених у образовању, као и у дигитализацији образовног процеса.
У практичним дисциплинама, које се изучавају на високошколским институцијама у АП Војводини, од изузетног је значаја улагање у модерну опрему, јер без ње се не може замислити ни квалитетно образовање студената (на свим нивоима студија), али ни врхунска наука. Због тога је неопходно стратешки улагати средства у куповину нове опреме, из средстава покрајинских секратаријата, преко фондова на националном нивоу, али и преко пројеката финансираних од стране Европске комисије (Хоризонт). Синергијски ефекат, обједињавања или укрупњавања фондова из различитих извора може донети видљив помак у новој научној инфраструктури и ресурсима у АП Војводини.
Једна од специфичности научноистраживачке делатности у АП Војводини је чињеница да је највећи део научноистраживачког потенцијала сконцентрисан на факултетима. Обезбеђивањем свих неопходних услова за подстицање научноистраживачке делатности у високошколским институцијама омогућило би се да се постојећим потенцијалима остваре значајни резултати у временском периоду значајно краћем од периода неопходног за покретање нових НИО.
Неопходно је у што краћем периоду проширити просторну инфраструктуру факултета и обезбедити адекватан простор за формирање истраживачких лабораторија које су неопходан предуслов за повећање обима научноистраживачке и иновационе делатности у АП Војводини.
Најважнији чинилац развоја научноистраживачке делатности у АП Војводини су људски ресурси, који и у условима скромне научне инфраструктуре успевају да остваре врхунске научне резултате. Исељавање младих из Републике Србије свакако утиче на тренутно стање људских ресурса, али много значајније ће утицати на стање људских ресурса у будућности. Стога широке друштвене акције, усмерене на поправљање положаја истраживача пре свега у државним НИО, представљају приоритет развоја научноистраживачке делатности. Материјални положај истраживача у државним НИО је значајно лошији од положаја високообразованог кадра у привредном сектору, а потпуно је неупоредив са материјалним положајем истраживача у иностранству. Стога је поправљање материјалног положаја истраживача неопходан услов за спречавање одлива истраживача у ненаучне организације у Републици Србији или у иностранство.

Реализација ове мере допринеће следећим циљевима и потциљевима одрживог развоја 2030: циљ 4 (подциљ 4.а), циљ 9 (подциљеви 9.1, 9.5).

У свету у коме су технолошка достигнућа омогућила брзу размену информација и у ери глобализацијe, значај концепта интернационализације добија своје пуно значење. Ово је посебно значајно за АП Војводину. Научноистраживачка делатност данас и у будућности ће бити све више интернационална, интерсекторска и интердисциплинарна. Ово је последица чињенице да изазови и проблеми човечанства могу бити решени једино кроз интернационализацију и кроз уједињена знања и напоре мултидисциплинарних истраживачких тимова.
Покрајинска влада је и до сада стављала акценат на успостављање добрих односа сарадње са регионима из Европе као што су Баден-Виртемберг, Баварија или Ломбардија, итд. Остваривање ових оквирних споразума сарадње неопходно је наставити и у наредном периоду и специфицирати конкретне области сарадње у високом образовању и научноистраживачкој делатности. Ови споразуми представљају одличну прилику за научноистраживачке институције, али и иновативне компаније из АП Војводине да прошире спектар институција са којима сарађују, али и да пласирају своја иновативна решења, што може донети додатна финансијска средства за даљи развој појединаца, институција и АП Војводине у целини.
Универзитет у Новом Саду има потписане билатералне споразуме о сарадњи са више од 130 институција из читавог света. У наредном периоду је потребно наставити са циљаним напорима – како потписивању ових споразума са водећим институцијама из читавог света, тако и стратешком приступању одређеним мрежама или алијансама чије чланице чине реномиране високошколске установе или истраживачке организације попут Европских универзитета (потпрограм Европске комисије у оквиру програма ЕРАЗМУС+). Све наведено ће довести до циркулације знања, и до преноса нових знања и експертиза на институције у АП Војводини, али ће донети и додатна финансијска средства која се могу усмерити ка набавци опреме и ка даљем развоју знања. Успешно спроведен концепт интернационализације не само да ће довести до економске користи за АП Војводину, већ ће допринети већој видљивости високообразовних и научноистраживачких институција из АП Војводине и довести до побољшања позиције високошколских институција на Шангајској и другим релевантним листама рангирања светских универзитета.
Саставни део концепта интернационализације представља и проактивно укључивање високошколских и научноистраживачких институција из АП Војводине и њихово активно учешће у конзорцијумима међународних пројеката преко којих се обезбеђују значајна средстава за развој научноистраживачке делатности и високог образовања.
Улагање у научноистраживачку делатност, иновације и развој од стране привреде, према Евростату и Републичком заводу за статистику (РЗС), у 2019. години у Републици Србији износи свега 9,1%, док је просек на нивоу Европске уније 58,6%. Овај податак и чињеница да се научноистраживачка делатност у АП Војводини и Републици Србији у највећем делу финансира из државног буџета отвара простор да се уз одговарајуће мере и подстицаје повећа ниво истраживања и развоја у самој привреди, а да се пре свега покрену научни пројекти у НИО за потребе проширења и побољшања производних програма привредних субјеката. Позитиван помак су мере пореских подстицаја за иновациону делатност које је донела Влада Републике Србије кроз програм мера подршке развоја иновативне привреде.

Реализација ове мере допринеће следећим циљевима и потциљевима одрживог развоја 2030: циљ 8 (подциљ 8.2), циљ 9 (подциљ 9.5), циљ 5 (подциљ 5.ц).

Овом мером се планира превазићи неуједначен квалитет културне понуде, који представља изазов не само у погледу неадекватности постојећих установа културе да одговоре на изазове у погледу разноврсне понуде и активног рада са публиком, већ и са физичком доступношћу бројим друштвеним групама како територијално тако и садржински. Модернизација установа културе, укључујући оне које се брину о културном наслеђу, подразумеваће унапређења културне инфраструктуре (односно пројекте адаптације, обнове, доградње, изградње, реконструкције, рестаурације, конзервације, санације и инвестиционог одржавања) објеката културе, али и подстицање јединица локалне самоуправе да неискоришћене просторе и објекте уступају за потребе културе и стварање повољнијих услова за стваралаштво самосталних уметника.
Послове заштите културног наслеђа и библиотечко информационе делатности у АП Војводини, сходно закону, према врстама културних добара и по територијалној надлежности, обављају:
- заводи за заштиту споменика културе (6 јавних установа, од чега је 1 завод основала АП Војводина),
- музеји и музејске збирке у саставу других правних лица (укупно 35, од чега је 27 јавних установа – 3 музеја је основала АП Војводина + 1 јавни музеј који је основала АП Војводина и који је у поступку утврђивања испуњености услова за обављање делатности),
- архиви (10 јавних установа, од чега је 1 јавни архив основала АП Војводина),
- галерије са уметничким фондом и други излагачки простори, које сходно новом Закону о културном наслеђу из 2021. године, имају статус музеја (укупно 38 од чега је 33 јавне установе – 2 установе је основала АП Војводина), и
- библиотеке (45 јавних установа – од чега је 9 матичних библиотека).
Глобална пандемија је посебно указала на неопходност брзог прилагођавања традиционалне културе која је усмерена на публику, а која је у условима пандемије највише трпела економске штете. Стога се иначе постављени приоритет показао још значајнијим, а то је да се културно наслеђе, сценска и визуелна уметност дигитализује у оној мери у којој је то могуће, те да се пројекти опремања новом опремом установа културе у великој мери морају ослањати на алате за дигитализацију како би културно наслеђе и стваралаштво постало доступно. Иако дигитализација омогућава донекле унапређење културне доступности, она у појединим сегментима није могућа или чак ни довољна. Стога је потребно даље радити на уклањању архитектонских и информационих баријера које поједине установе имају, али и сагледати улогу установа културе као места где се поједини сегменти могу користити за решавање изазова модерног друштва као што су сарадња младих и старих, укључивање деце и омладине у културне токове и сл.
Лоша финансијска ситуација у појединим локалним самоуправама указује на потребу да се фокус подршке усмери ка раној припреми пројеката да би се локалним самоуправама које иначе имају ограничена средства за инфраструктуру и опрему, а нарочито дигитализацију, укључиле и посебно унапредиле доступност културе и креирале једнаке могућности за све становнике АП Војводине, нарочито за националне мањине
Децентрализација културног производа је један од принципа којим се омогућава да је култура доступнија грађанима. С тим у вези подстицаће се даља децентрализација културе у локалним самоуправама и подршка у изради докумената којима се постављају локални циљеви којима се подстичу различитости и специфичности средина за које се та документа припремају. Пример израде Стратегије развоја културе Новог Сада је између осталог и допринела проглашењу Града Новог Сада за Европску престоницу културе 2021.
Улога невладиних организација у унапређењу културне понуде и активног културног учешћа грађана је посебно важна и тренутно се недовољно подстиче, а посебну улогу управо ове организације могу имати у креирању културних садржаја за друштвене групе и локације које немају толико изражен приступ култури, па ће бити потребно да се јавни конкурси прилагоде овим ситуацијама како би се појачала улога овог сектора.
У наредном периоду посебну пажњу потребно је посветити повезивању установа културе и образовања на нивоу јединица локалне самоуправе и подстицању њихове сарадње, а све са циљем стварања и размене добре праксе, припреме заједничких пројеката у области културног наслеђа и стваралаштва и увезивања са туристичким потенцијалима који су везани за поједине туристичке територијалне целине.
Савремени изазови у култури, дигитализација, тржишна оријентација појединих грана у култури указују на потребу јачања људских капацитета и свих актера установа културе, али и културних старалаца на изградњи компетенција савременог доба. Знања стечена формалним образовањем нису довољна да би одговорило на све изазове новог доба у коме је потребно целоживотно учење и стицање нових вештина, као што су планирање, управљање, дигитализација, нови начини презентације и интерпретације културног наслеђа и стваралаштва.
Сектор за односе с верским заједницама бави се очувањем и неговањем верске традиције као и развојем и унапређењем верске просвете и културе.

Стварање услова за културне садржаје и заштиту културног наслеђа мора да прати подршка стваралаштву и продукцији, што је фокус ове мере. На тај начин ће се омогућити да не само грађани буду конзументи културе, већ и да они активно учествују у њеном стварању, што опет представља помак у домену приступачности културе, овог пута са стране културне понуде. У Подршци културном стваралаштву потребно је подједнако укључити развој стваралаштва ван јавних установа културе и да се подршка овом делу стваралаштва приступи као равноправном сегменту укупне продукције и стваралаштва из разлога што невладине организације које окупљају културне стараоце су често у неповољнијем положају, иако пружају исте јавне услуге као и јавне установе. Поред стабилних и предвидивих конкурса подршке свим секторима стваралаштва и продукције јасно се мора направити разлика за подршку уметницима почетницима, подршку новооснованим организацијама и пројектима, које често могу представљати генераторе нових приступа културног изражавања које одговара савременом добу и бројим друштвеним групама до којих је теже доћи кроз уобичајене културне обрасце.
Осим професионалног стваралаштва, потребно је пружити подршку аматерским или непрофесионалним уметничким активностима које подстичу развоj креативности становника АП Војводине и снажно утичу на јачање локалних културних разноликости, укључујући стваралаштво деце и омладине.
Комуникација са спољним светом и међусобна инспирација су храна за културно стваралаштво, те ће се кроз посебне програме подршке подстицати развој људског капитала и умрежавање уметника како међу собом тако и са другим субјектима, нарочито кроз интернационализацију културе и укључивање у глобалне токове.
Поред бриге о постојећем културном стваралаштву, потребно је радити на обогаћивању јавних колекција тако што ће се подстицати и развијати набавна делатност библиотека, музеја, галерија и других институција. Без ове подршке њихова улога у даљем развоју културног стваралаштва би била доведена у питање.
Као и код претходне мере, у оквиру ове мере унапређење доступности стваралаштва се може остварити дигитализацијом. Интернет и дигитални медији постали су део заједничког јавног простора за нове облике културе, повећавајући доступност и размену културних понуда и активности, укључујући и оне културних актера и институција јавних установа, омогућавајући грађанима да имају користи од њих у већем броју.
Влада АП Војводине је оснивач 5 установа културе у области савременог стваралаштва и 5 завода за културу националних заједница – националних мањина.
Секретаријат подржава све манифестације од значаја за развој културе у АП Војводини. Број културних манифестација које је, путем јавних конкурса, подржао Секретаријат у 2021. години је 103.
На територији АП Војводине постоји 35 позоришта (11 професионалних, 19 аматерских и 5 дечијих), која изводе представе на српском (24), мађарском (13), хрватском (1), румунском (3) и словачком (3) језику. Годишње се, у сталној дворани, изведе око 1200 представа. Број посетилаца, у сталној дворани је 109203. Број гостовања у иностранству је 47, број посетилаца у иностранству – 6181.
Визуелне уметности и мултимедија: број изложбених галерија је 34, са годишњом продукцијом од око 370 изложби и око 50000 посетилаца.
Књижевно стваралаштво и издавачка делатност: могућност свим установама културе (библиотеке, музеји, архиви, позоришта и др.), привредним друштвима и предузетницима, као и удружењима у култури, који су регистровани за ову делатност, да буду видљиви у стварању културне баштине кроз издаваштво.
Секретаријат суфинансира развој и продукцију домаћих кинематографских дела, као и друге пројекте у области кинематографије и аудио-визуелног стваралаштва (манифестације, фестивали, колоније, радионице и остали пројекти у овој области), који се реализују на територији АП Војводине и/или у виду међурегионалне сарадње. Оквиран број филмских продуцената и дистрибутера је 22, број биоскопа је 25, са посетом од око 300000 посетилаца годишње.
У области савременог музичког стваралаштва, путем јавних конкурса, суфинансирају се најзначајније манифестације/фестивали, концертна извођења, радионице и остали пројекти у овој области.

Један од највећих изазова са којима се култура сусреће јесте проналажење места култури у виртуелном свету, јер су нове генерације већ тамо, а то је у већем делу њихов начин спознаје јавности, па и културе. Дигитална трансформација већ врши притисак на све секторе да се прилагоде новим околностима и да се прилагоде промени навика, очекивања и понашања свих грађана. Посебан ризик представља нефлексибилност појединих делова културног стваралаштва да се у кратком року прилагоди овим околностима, те је потребно активно и значајно учешће органа власти да се овај процес доведе до краја. Криза коју је изазвала пандемија је показала да интернет технологија може повећати доступност и привлачност културних институција. Виртуелна стварност или апликације за паметне телефоне чине културу доступном на неприступачним локацијама. Дигитализација културног наслеђа помаже грађанима да сазнају о културним институцијама без посете. Овом мером биће подржане активности на дигитализацији наслеђа у складу са смерницама за дигитализацију културног наслеђа у Републици Србији.
Унапређење транспарентности и правичности јавних конкурса је могуће унапредити такође процесом дигитализације кроз постављање конкурса у дигитално окружење и укидање потреба за коришћењем папира и развојем платформи за информисање, оцену и доделу средстава изабраним пројектима.