Изградња, реконструкција и модернизација магистралних железничких пруга у АП Војводини у складу са регионалним просторним планом АПВ један је од основних предуслова за унапређење железничког саобраћаја и развој интермодалног транспорта. Међутим, за коришћење пуног потенцијала ових пруга неопходно је имати развијену и квалитетну мрежу регионалних и локалних пруга у Војводини, која ће омогућити локални превоз и имати сабирну функцију путничких и робних токова ка главним пружним правцима. Да би се тај циљ постигао потребно је планирати у Националном програму јавне железничке инфраструктуре реконструкцију регионалних и локалних пруга за брзине до 120 km/h и носивост 22,5 тоне по осовини у складу са Регионалним просторним планом АП Војводине. Такође треба размотрити Увођење нових приватних оператера на мрежи локалних пруга у АПВ.
Ставарање услова за повећање обима превоза путника и робе на железничкој мрежи у АПВ зависи од њене приступачности, развоја индустрије, броја становника и њиховим потребама за путовање и квалитета превозне услуге. За повећање обима превоза путника и робе на железничкој мрежи у АПВ у наредном периоду, потребно је дефинисати одговарајуће подстицаје за коришћење економски и еколошки прихватљивог железничког саобраћаја и рестриктивне мере за коришћење друмског, пре свега аутомобилског и камионског саобраћаја. Ова мера ће утицати и на појаву више оператера на железничкој мрежи у АПВ, нарочито у путничком саобраћају.
Динамичан и успешан развој економије региона у великој мери зависи од саобраћајне приступачности која је пре свега, одређена развијеношћу и квалитетом путне инфраструктуре. Из тог разлога у циљу стварања услова за динамичан и одржив регионални развој неопходно је реализовати пројекте изградње следећих друмских саобраћајница дефинисаних у регионалном просторном плану АПВ: Брза саобраћајница дела државног пута IБ реда број 21: Нови Сад - Ириг – Рума, Аутопута Рума – Шабац, Aутопут Београд (Борча) – Зрењанин – Нови Сад, Аутопут Сремска Рача – Кузмин, Аутопут Београд – Вршац - граница са Румунијом, Брза саобраћајница IБ реда: Гранични прелаз са Мађарском (Бачки Брег) - Сомбор - Кула - Врбас - Србобран - Бечеј - Кикинда – гранични прелаз са Румунијом (Наково). У циљу повећања квалитета живота у урбаним срединама кроз смањење емисије штетних гасова и буке, потребно је потребно је завршити изградњу обилазница око свих градова и изместити трасе државних путева из урбаних средина. Реализацијом активности 2 дужина путева највишег ранга износиће 716 км, што у односу на постојеће стање представља повећање од 178%. и у односу на постојећу повећаће се за 180%. Густина путне мреже ауто-путева и брзих саобраћајница изражена односом дужине путне мреже износиће 25,1km/1000km2 што представља повећање од 279% у односу на постојеће стање. Густина путне мреже изражена кроз дужину путне мреже у односу на 1000 становника износи 371 м/1000 становника, што представља повећање од 252% у односу на постојеће стање. Реализацијом овог дела мера Војводина ће се сврстати у ред средње развијених регија земаља Европске уније, односно регија северне Италије, Аустрије, јужне Немачке итд. Спровођење ових активности директно је повезано са циљевима одрживог развоја, конкретно са подциљем 9.1 с обзиром да ће она омогућити равномеран регионални развој на подручју Војводине, с обзиром на тренутне неравномерности које су изражене пре свега недовољно добром развијеношћу мреже путева високог ранга на подручјима Севернобанатског, Средњобанатског, Јужнобанатског и Западнобачког округа, где је густина аутопутева испод 5km/1000km2. Предложена мера усаглашена је са постојећим планским документима и легислативним актима, а за највећи део предложених линијских инфраструктурних објеката урађени су пројекти.
Изградња обилазница и измештањем државних путева из урбаних средина омогућиће значајно смањење изложености становника емисији свих врста полутаната који су продукт друмског саобраћаја и допринети постизању Приоритетног циља 1, односно здравог живота.
Реализација активности усаглашена је и са мером 6, с обзиром да ће изградња квалитетне путне мреже утицати на значајно смањење броја и последица саобраћајних незгода.
Развој водног саобраћаја у АП Војводини мора бити обликован и законски ослоњен на Стратегију развоја водног саобраћаја у Републици Србији од 2015. до 2025. године, на основу које је донет и Акциони план за спровођење Стратегије развоја водног саобраћаја Републике Србије од 2015. до 2025. године, док је развој државних водних путева на територији АП Војводине је поверен ЈВП ''Воде Војводине'', које је истовремено одређено и за овлашћено правно лице за техничко одржавање ових државних водних путева.
За развој и унапређење речног транспорта неопходно је планирати рехабилитацију унутрашњих водних путева, Дунав, Тиса, Сава, Бегеј и каналска мрежа ХС ДТД. На каналској мрежи ХС ДТД треба обезбедити редовно чишћење, продубљивање и одржавање канала и сигнализације и унапређење речног информационог система. Такође, неопходно је извршити модернизацију опреме и проширење уских грла у складу са међународним критеријумима, планирати изградњу марина на Дунаву и омогућити и укључивање лука у мултимодални логистички ланац.
У области ваздушног саобраћаја, развој потенцијалних регионалних аеродрома треба дефинисати према регионалним могућностима. Као цивилне аеродроме општег типа планирати Нови Сад – Ченеј, Вршац, Суботица, који ће бити чворишта у регионалном систему ваздушних лука, првенствено за путнички саобраћај (чартер летови), мањих авиокомпанија. Такође, посебно у светлу пренамене/реструктуирања војних аеродрома (Сомбор, Бела Црква), под управом министарства одбране, непходно је планирати ове ваздушне терминале у мрежи перспективних аеродрома мешовите (опште/спортске) намене.
Планирану мрежу објеката ваздушног саобраћаја употпунњују спортски аеродроми/летилишта: Зрењанин (Ечка), Кикинда (Дракслеров салаш), Панчево (Утва), Сремска Митровица (Велики Радинци), Бела Црква (Чешко Село), Ковин, Бечеј (Фантаст), Нови Бечеј (Бочар), Рума, као и на другим локацијама на којима постоје могућности, заинтересованост и економска оправданост. Положај ових аеродрома је врло значајан и са гледишта садашње и будуће туристичке и пословне понуде АП Војводине, с обзиром на близину атрактивних природних, туристичких.
У систему управљања развојем саобраћаја и инфраструктуре треба предвидети једнаке могућности за жене и мушкарце. Приликом управљања људским и материјалним ресурсима ће се разматрати и уважавати различити интересе, потребе и приоритети жена и мушкараца. У АП Војводини приликом планирања, управљања и спровођења планова, пројеката и политика развоја и унапређења саобраћаја и инфраструктуре ће се спроводити поступак уродњавања и интегрисања родне перспективе у планирање саобраћајне политике и развоја инфраструктуре у циљу повећања мобилности и унапређења безбедности.
За квалитетно управљање саобраћајном структуром, препознавање проблема, покретање иницијатива, учешће у изради и реализацији мера и акционих планова из стратешких и планских докумената везаним за одрживу мобилност на локалном нивоу, веома је важно развијати људске ресурсе. Мање општине и градови суочени су са константним одливом квалитетних кадрова у веће средине због већих могућности и потенцијала за развој професионалне каријере. Многе локалне самоуправе немају у административној структури дефинисана одељења или позиције чији се делокруг рада односи на планирање и развијање политике саобраћаја у градовима. Из тог разлога је тешко ове средине укључити у међународне и националне пројекте који се односе на унапређење мобилности и уопште саобраћаја. Често је економски неоправдано у малим локалним самоуправама спроводити мера које се односе на одрживу урбану мобилност, као што је на пример организовање јавног превоза или изградња саобраћајне инфраструктуре. Ради превазилажења ових проблема потребно је организовати регионална одељења која би се бавила креирањем и спровођењем мера и развијањем политике одрживе мобилности. Одређене активности које се односе на координацију, едукацију, промовисање и институционално организовање потребно је спровести у оквиру АП Војводине. Ове активности се могу реализовати и кроз различите стимулације покрајинске администрације које би биле усмерене ка запошљавању младих кадрова на пројектима из области саобраћаја у мањим и недовољно развијеним локалним самоуправама.
Спровођење ове мере утицаће на постизање мере 6, с обзиром да развој љуских ресурса омогућава динамичнији развој одрживе мобилности, самим тим утиче и на смањење броја и последице саобраћајних незгода. Поред тога, ова мера омогућава и достизање Приоритетног циља 1 с обзиром да би њено спровођење утицало на повећање квалитета живота, мобилности и приступачности становника локалних самоуправа. Развој и унапређење квалитета људских ресурса омогућава развој одрживе мобилности и боље управљање саобраћајном инфраструктуром.
Реализацијом ове мере допринеће следећим циљевима и подциљевима одрживог развоја 2030: циљ 3 (подциљ 3.6), циљ 5 (подциљ 5.4), циљ 9 (подциљ 9.1), циљ 11 (подциљ 11.а).
Назад на избор области
