Република Србија
Сви закони и акти донети у Републици Србији морају бити усаглашени са Уставом Републике Србије. Плански систем Републике Србије уређује се у складу са Законом о планском систему, а циљ овог Закона је успостављање ефикасног, транспарентног, координисаног и реалистичног система планирања, уз оптимално коришћење буџетских средстава, обезбеђење одрживог раста и развоја Републике Србије и спровођење процеса приступања Европској унији.
План развоја Републике Србије још увек није усвојен, али када буде израђен, представљаће важну карику за вертикално усклађивање планова развоја нижег хијерархијског нивоа (план развоја аутономне покрајине и планови развоја ЈЛС).
Документи:
- Србија и Агенда 2030- Мапирање националног стратешког оквира у односу на циљеве одрживог развоја
- Устав Републике Србије
- Закон о планском систему
- Уредба о методологији управљања јавним политикама, анализи ефеката јавних политика и прописа и садржају појединачних докумената јавних политика
- Уредба о методологији за израду средњорочних планова
- Уредба о обавезним елементима плана развоја аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе
- Закон о родној равноправности
- Стратегија паметне специјализације у Републици Србији за период од 2020. године до 2027. године
- Уредба о поступку припреме Нацрта плана развоја Републике Србије
Преглед и анализа постојећег стања
Анализа постојећег стања је први корак у изради Нацрта Плана развоја АП Војводине 2023-2030. године. Њен основни циљ је свеобухватно, објективно и на поузданим подацима засновано сагледавање затеченог стања развоја.
Аналитичке подлоге за анализу стања израђене су од стране стручног тима са богатим искуством у реализацији сличних пројеката и експертизом из области економског и друштвеног развоја, инфраструктуре и заштите животне средине. Документ План развоја садржи најважније налазе анализе стања у оквиру сваког од четири развојна правца.
Додатни извор верификације израђене анализе стања представљао је процес јавних консултација са заинтересованим странама, у коме су учествовали представници свих релевантних организација цивилног друштва, струковних удружења и научно-истраживачких организација, као и представници јавне управе, укључујући и органе покрајинске и државне управе.
Преглед и анализа постојећег стања рађена на основу аналитичких подлога представљала је основ за дефинисање визије и приоритетних циљева, као и мера за постизање задатих циљева.
Друштвени развој покрива теме из области социјалне политике, социјалне заштите, образовања, иновација, науке, здравства, омладинске политике, спорта, културе, демографије, равноправности полова, националних мањина и др.
Заштита животне средине покрива теме: управљање отпадом, квалитет воде, квалитет земљишта, квалитет ваздуха, заштићена природна добра, бука у животној средини итд.
Економски развој покрива теме из области привреде, туризма, малих и средњих предузећа и предузетништва, пољопривреде и руралног развоја, иновација, науке, дигитализације, паметне специјализације итд.
Инфраструктура покрива теме из области енергетике, обновљивих извора енергије, саобраћајне инфраструктуре, телекомуникација, урбаног развоја, електроенергетског сектора, ИКТ итд.
