ГДЕ ЖЕЛИМО ДА БУДЕМО 2030. ГОДИНЕ?

У оквиру процеса израде Плана развоја АП Војводине 2022-2030. година, 31. марта 2022. године, у хотелу „Шератон“, одржана је радионица Визија и правци развоја АП Војводине до 2030. године , која треба да понуди одговор на питање ГДЕ ЖЕЛИМО ДА БУДЕМО 2030. ГОДИНЕ?

Организатор овог догађаја била је Развојна агенција Војводине у сарадњи са Немачком организацијом за међународну сарадњу (ГИЗ). Присутнима се обратио Покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, Александар Софић, који је подвукао значај Плана развоја АПВ за све који живе и раде у Војводини. У овај пројекат укључили су се и ученици Гимназије „Јован Јовановић Змај“ чији је директор, гдин Радивоје П. Стојковић, истакао значај и потребу укључивања младих људи у овакве активности на обострану корист и задовољство.

Радионица је окупила представнике свих сфера друштва, покрајинских органа, јавних предузећа, организација цивилног друштва, удружења, академске и пословне заједнице који су заједнички радили на мапирању и приоритизацији кључних изазова у области економског, друштвеног развоја као и инфраструктуре и заштите животне средине. Наредни корак, након дефинисања визије је дефинисање приоритетних циљева и мера које треба спровести, како би ти циљеви били реализовани.

Преглед и анализа постојећег стања

Анализа постојећег стања представља први корак у изради Нацрта Плана развоја АП Војводине 2022-2030. године. Њен основни циљ је свеобухватно, објективно и на поузданим подацима засновано сагледавање затеченог стања развоја.

Анализа стања је израђена је од стране стручног тима са богатим искуством у реализацији сличних пројеката и експертизом из области економског и друштвеног развоја, инфраструктуре и заштите животне средине.

Додатни извор верификације израђене анализе стања представљао је процес јавних консултација са заинтересованим странама, у коме су учествовали представници свих релевантних организација цивилног друштва, струковних удружења и научно-истраживачких организација, као и представници јавне управе, укључујући и органе покрајинске и државне управе.

Преглед и анализа постојећег стања представља основ за следећи корак у процесу израде Плана развоја АП Војводине, а то је дефинисање визије и приоритетних циљева, као и мера за постизање задатих циљева.

 

Друштвени развој покрива теме из области социјалне политике, социјалне заштите, социјалног предузетништва, образовања, здравства, омладинске политике, спорта, културе, демографије, равноправности полова, националних мањина и др.

 


 

Заштита животне средине покрива теме: управљање отпадом, квалитет воде, квалитет земљишта, квалитет ваздуха, заштићена природна добра, бука у животној средини итд.

 


 

Економски развој покрива теме из области привреде, туризма, малих и средњих предузећа и предузетништва, пољопривреде и руралног развоја, иновација, науке, дигитализације, паметне специјализације итд.

 


 

Инфраструктура покрива теме из области енергетике, обновљивих извора енергије, саобраћајне инфраструктуре, телекомуникација, урбаног развоја, електроенергетског сектора, ИКТ итд.

 

Визија и циљеви

Визијa

Грађанке и грађани, заједно са члановима радних група, учествовали су у формулисању изјаве о визији Плана развоја АП Војводине до 2030. године.

Визија развоја Војводине до 2030. године:

Визија Плана развоја АП Војводине представља жељено стање у будућности и она одговара на питање – Где желимо да стигнемо 2030. године?

У формулисању изјаве о визији развоја Војводине, кроз акцију „Укључи се и ти“, учествовале су грађанке и грађани, као и стручњаци свих профила.

Наредни корак у изради Плана развоја је дефинисање приоритетних циљева развоја Војводине до 2030. године, чијим спровођењем ће се на оптималан начин утицати на промену постојећег стања и решавање идентификованих изазова.


Приоритетни циљеви развоја

Дефинисањем приоритетних циљева развоја, План развоја треба да на конкретан начин укаже на промене које се желе остварити на крају планског периода.
Иако приликом дефинисања приоритетних циљева развоја, број тих циљева није ограничен, неопходно је извршити њихову приоритизацију, пошто су ресурси за њихово достизање у највећем броју случајева ограничени.

Приликом дефинисања приоритетних циљева развоја треба имати у виду да План развоја не треба да омогући решавање свих проблема, него да ограничене ресурсе усмери на решавање кључних и најважнијих проблема. Приоритизација области од јавног интереса биће резултат консултативног процеса са заинтересованим странама и у оквиру Тематских радних група.

У случају да се у току консултација постигне сагласност око више циљева, циљеви нижег приоритета ће се даље разрађивати у оквиру докумената јавних политика нижег реда (стратегије, програми, акциони планови).